Mnogo me je, kao čoveka, rastužila vest koju sam pre par dana pročitala: Samohrana majka petoro maloletne dece Nada Mitrović iz Pančeva u velikom je životnom problem. Njena deca Milica, Mia, Maša,Mihajlo, Miljan i ona prinuđeni su da u kratkom roku napuste stan gde trenutno borave kao podstanari.
Od države primaju pomoć koja nije dovoljna za petoro dece, za mesto u vrtiću za najmlađeg člana porodice su odbijeni jer “prednost imaju samo zaposleni”.
Otac ne daje alimentaciju, grad Pančevo ne ustupa opštinski stan, niti su pokazali interesovanje za ovu priču. Socijalni centar predlaže hraniteljsku porodicu kao rešenje (u tom slučaju bi sepetoro dece razdvojilo i hraniteljima dao novac za njihovo izdržavanje).
Osim krova nad glavom, ovoj porodici su potrebna i osnovna sredstva za život. A onda sledi broj tekućeg računa za pomoć.
Tužno, da tužnije ne može biti. Ne bih da komentarišem neempatičnost okruženja, glupe Zakone koji su procenili da će bilo kom detetu biti bolje u hraniteljskoj porodici u kojoj se ljubav kupuje za pare, a da ne govorimo šta za svako dete uzrasta od 5 do 11 godina znači rođena majka.
Posle dva dana, u kojima mi ovi mališani nisu izbivali iz glave, desi se čudo. Čudo koje se zove Željko Mitrović, koji je sve ovo pročitao na tviteru. “Sutra ću da pokušam nešto, ako dam garancije da ta porodica neće vše biti siromašna, valjda bi Centar za socijalni rad promenio stav”- napisao je vlasnik Pinka na Tviteru.
I – sutra je bilo stvarno sutra. Željko Mitrović je ovoj porodici doneo garderobu , školski pribor, slatkiše. Plus pola miliona dinara, plus posao za mamu, plus kuću koja će biti izgrađena u narednih 90 dana.
– Imaćete kontinuirane prihode i više nećete biti u kategoriji siromašnih porodica. Deca se u Srbiji ne uzimaju zbog siromaštva, samo je predloženo da se deca smeste u hraniteljske porodice. Država ne može sve, ali evo mi smo spremili nekoliko lepih stvari. Imaće kontinuirane prihode, obaveza vam je samo da se jednom javite i kažete da je sve u redu. To nije sve. Sa gradom Pančevom imamo dobre odnose i mislim da će njihovo rukovodstvo pomoći oko toga da se nađe neki plac i ekipa „Kuće od srca“ će vam sagraditi dom – naveo je Mitrović.
Bila je to i rođendanska želja male Milice, koja je toga dana napunila 10 godina.
Znam, mnogi će sada reći: “Pa šta, čudna mi čuda. Ima, pa daje”. Tačno, ali mnogi u ovoj državi imaju, pa ne daju. Ne daju drugome ni za kafu, a kamoli za kuću.
Željko Mitrović, koji 14 godina šalje na more decu iz Doma za nezbrinutu decu u Zvečanskoj, ove godine je proširio akciju i finansirao letovanje dece iz svih domova u Srbiji. Dao im džeparac, njima i vaspitačima, i obišao ih da vidi kako su. Kaže da je briga o toj deci postala način njegovog života, a ne posao.
Marketing – reći ćete. Možda, ali dobar marketing. Dok ga neki rade na ucenama, on svoj marketing radi na darivanju i pomoći drugima. Šta je tu loše, osim zavisti pojedinih ljudi i brižno negovane mržnje prema Pinku i njegovom vlasniku.
Neka pomaže, al šta se slika – komentarišu neki. I treba da se slika, da vide oni, sličnih mogućnosti, pa da i sami ponekad odreše kesu. A ima ih koliko voliš u ovoj zemlji. Stisli se ko pet para u džepu, ćute u svojim ćoškovima i brižno čuvaju stečeno bogatstvo da im ga kojim slučajem,
ko ne otme. I vešto se skrivaju od okoline, iako bi najviše od svega na svetu voleli da prozuje gradom u najnovijem Ferariju, koji čuči parkiran u garaži. Kapitalizam, za koji smo se borili devedesetih i izborili, doneo je društvo bogatih i siromašnih. Samo osvežite sećanja ko se je sve na ulicama borio za takav poredak. To što su neki upali i prvu klasu, a drugi nisu, diktiralo je tržište. Zato trpi, i ćuti. Niko ti nije kriv što nisi u prvoj klasi.
Lično ne gledam Pink, lično ne znam kako je Željko Mitrović napravio onoliko bogatstvo, ali lično zbog ovakvih gestova kažem: Bravo Željko, da si živ I zdrav, pa da još koga usrećiš.
PS….Sećam se jednog grafita iz posttitovskog doba: “Druže Tito, kažu da si krao. Jesi krao, al si i nama dao. Ovi kradu, ali nikom ne dadu”. E, u tome je štos.
27. avgust
