„Sve je isto, samo njega nema”, misao je koja mi se urezala u sećanje posle tamo nekih izbora, odlaska jednih i dolaska drugih na vlast. Namerno ne govorim kojih, zato što se sve svodi na isto, samo nekoga nema u novoj priči.
A tada, kada se rodila ova misao, mi smo – kako nam rekoše oni koji su došli na vlast – dobili demokratiju. Uhvatili smo se nje ko pijan plota, misleći da je demokratija vaza koju smo dobili, i sada je imamo. Ništa mi tu ne treba da radimo, menjamo, sebe posebno da nam je demokratiju doneo na tacni, i mi sada možemo samo u njoj da uživamo.
Svi znamo da nije tako, ali se zanosimo uljuljkani da smo dosegli neki nivo, kojem smo težili. Doduše ne baš sasvim. Još uvek su demokrate jedni, a nedemokrate neki drugi. Ne vidim razliku među njima, ali oni to uporno tvrde. „Srbija je demokratska zemlja”, čujemo često. Ajd dobro, ako to kažu sa neke više instance, i ako oni koji ne misle tako, ne smeju da kažu šta misle. Toliko o demokratiji.
Navikli smo da imamo visoko mišljenje o demokratiji i kolevci u kojoj se začela, Atini. A drevna Atina je imala mnogo bolnih iskustava sa svojom demokratijom, koja su bila sve drugo, samo ne demokratska. Sokrat je dobro znao da oni koji se stalno pozivaju na izbore i volju glasača, veoma lako mogu iskoristiti želju naroda za brzim i lakim odgovorima na životne probleme. On je od naroda tražio da zamisli predizbornu debatu između dva kandidata u kojoj je jedan, recimo, lekar a drugi vlasnik prodavnice slatkiša. Šta može prodavac slatkiša da kaže o lekaru. Pokušajte da zamislite, a sada je pravi trenutak za to, jer poslastičari bolje znaju od lekara šta je korona.
Svi smo izgleda zaboravili glavna Sokratova upozorenja u vezi demokratije. Više volimo da o demokratiji mislimo kao o nečem dobrom, a ne kao o jednom procesu koji je dobar i efikasan samo ukoliko je dobar obrazovni sistem koji ga okružuje. Rezultat takvog razmišljanja o demokratiji je da smo kroz istoriju birali mnogo prodavaca slatkiša i tek pokojeg lekara.
Sokrat je verovao da „ideali spadaju u svet koji mogu samo mudri ljudi da razumeju” i smatrao da su folozofi rođeni za to da upravljaju državom.
On je govorio: „Demokratija će platiti zato što će pokušati da odgovara svima. Siromasi će hteti imetak bogatih. A demokratija će im to dati. Mladi će hteti da budu uvažavani kao stari. Žene će hteti da budu kao muškarci, stranci će hteti prava starosedelaca. A demokratija će im sve to dati.
Lopovi i prevaranti će hteti važne državne funkcije, a dmokratija će im to dati. A kada lopovi i prevaranti konačno demokratski preuzmu vlast jer kriminalci i zločinci žele moć, nastaće gora tiranija nego u vreme bilo koje monarhije ili oligarhije”.
Čovek se prosto zapita: Kako je moguće da se za 2 500 godina ništa nije promenilo? Pa nije, zato što su ljudi ostali isti. I zato što svaka šuša misli da treba da se bavi politikom. I zato što šuša i uspe, pa se uglavi na neko važno mesto, a onda svoje neznanje prenosi na nove generacije. Eto zato.
Svaka čast onome ko se je pre 20 i kusur godina dosetio misli “Sve je isto, samo njega nema”. Da li je bio svestan da je izgovorio mudrust, ravnu Sokratovoj. A zašto sam se ja sada, pred izbore, toga dosetila, pojma nemam. Tek, pade mi na pamet, ne bez razloga.
03. februar