Danas je održana poslednja, 19. po redu sednica Skupštine Grada Niša u ovoj godini, a jedna od tačaka dnevnog reda bila je i Izveštaj o radu Gradskog veća i gradonačelnice.
Ova tačka dnevnog reda izazvala je i kontroverzu na današnjoj sednici, jer su opozicioni odbornici napustili salu, iz razloga, kako su naveli, što im nije na vreme dostavljen ovaj izveštaj.
Gradonačelnica Dragana Sotirovski izjavila je da je najponosnija na tim koji je okružuje.
„Nema oblasti koju nismo pokrili, gde nismo pokušali da razrešimo višegodišnje probleme i dileme. Pokušali smo da razrešimo i neke odluke koje su više od 30 i 40 godina u upotrebi. Nikom nije lako raditi u administraciji, ali ono što je svakako jednim delom obeležilo ovu godinu, to je reforma Gradske uprave. Veliku i glomaznu Gradsku upravu smo podelili na šest manjih. Ona je defakto sada sa boljim rezultatima, ali idalje nedovoljno dobro da bi građani tim upravama bili zadovoljni”, rekla je Sotirovski, pa objasnila šta je ono što još treba uraditi na tom polju: “Neophodna nam je i transparentnost i otvorenost i bolja tehnika, što ćemo raditi u 2022. godini sa Ministarstvom državne uprave, a to je jedinstveno upravno mesto, gde će svaki građanin, bez predugog čekanja, moći na jednom mestu da dobije određenu dokumentaciju iz više uprava. Da smanjimo redove i čekanje, da smanjimo ljudim vreme i daih učinimo makar zadovoljnijim i da budu dostojanstveniji kada dolaze za dokumentaciju u gradskim upravama.”
Ona je istakla i da nije stopirano ono što je privremeno stalo.
“Nastavili smo da gradimo i vrtiće, i započetu crkvu, i vodovode i kanalizaciju, što je naš prioritet i za 2022. godinu, ali svakako mislim da je investicija koja će obeležiti 2022. godinu akva-park, koja bi trebalo da bude zamajac za razvoj Niške Banje, pa samim tim i Niša, jer su se mnogi putevi otvorili za investitore koji se bave hotelijsertvom ili ugostiteljstvom da grade i rade upravo pored akva-parka, a sutradan ako ne budemo umeli da gazdujemo tim zdanjem, možemo da ga prodamo ili da uđemo sa nekim u javno-privatno partnerstvo”, rekla je gradonačelnica, pa navela šta bi još trebalo očekivati u Nišu od investicija:
“Industrijska zona Sever 1 i 2, na 200 hektara,koja je po severnom obodu grada, je prioritet za Grad. To radimo zajedno sa državom i sledeći investitor koji dođe i traži veliku površinu za podizanje svoje hale, ne bismo mogli da ponudimo, ali zahvaljujući investitorima, ono što će Grad Niš dobiti jeste jedno internacionalno odeljenje u osnovnoj školi, jer je mnogo stranaca koji danas rade i žive u Nišu, i traže da se njihova deca školuju na engleskom jeziku.”
Pomenula je i probleme koje je pravila pandemija koronavirusa.
“Možda je u neku ruku ovo prethodno vreme obeležila i korona, mnoge su se stvari usporile, mnogo je novca otišlo zbog korone na neku neplaniranu stranu, ali me raduje što ćemo imati izvršenje budžeta oko 90%, i ono što je najbitnije, da smo znali da na pravi način vratimo dugove, ne sve, ima ih još, i da pomognemo Gradu da se finasijski stabilizuje, upravo zahvaljujući toj štednji, ali i načinu na koji smo zaradili tih 1200.000.000, a to je od uređivnja gradskog građevinskog zemljišta, od boljeg ozakonjenja, od bolje naplate poreza, jer su mnogi objekti koji nisu bili u sistemu za naplatu, sada ušli, popisom i legalizacijom” navela je gradonačelnica, pa objasnila da su za to velikim delom zaslužna i nova zapošljavanja:
“Samo 1000 radnika je zaposlila kompanija Delta. Njihovi porezi na zarade se osećaju u našem budžetu. Takođe, Lidl je zaposlio osamdeset ljudi, podržali smo mala, srednja i mikro preduzeća i preduzetnike, pomogli im da se samozaposle, dodelili određenu svotu novca i ti ljudi sada rade i zapošljavaju neke druge ljude. Nastavićemo sa tim trendom, kao i sa pomoći sportistima, osobama sa invaliditetom i ljudima koji spadaju u teže zaposlive kategorije. Posebno sam ponosna na to što ćemo uspeti da sa kompanijom Leoni prekvalifikujemo određeni broj radnika, koji je stariji od 45 godina, a koji je izgubio posao ili ga nikad nije našao. Ti ljudi su sada spremni za početka rada u Leoniju i to je bila želja građana, a mi smo samo pomogli u koordinaciji sa stranim partnerom, koji je hteo da i na taj način izađe u susret Gradu.”
Ona je podsetila i na ponovo priključenje nekih sugrađana na elektromrežu.
“Prva smo lokalna samouprava u Srbiji, koja je, zbog problema naših sugrađana sa isključenjem sa elektromreže, zajedno sa resornim Ministarstvom za energetiku seli za isti sto, tražili da se oformi jedna radna grupa, da se popišu svi ljudi u Nišu koji su bez struje. Mi smo ih pozvali i do ovog trenutka nama se javilo 1039 porodica, mi smo pooslali imena i prezimena EPS.u, koji je primio otprilike trećinu, i 11 porodica je vraćeno na sistem.”
Gradonačelnica se, na kraju, osvrnula i na izlazak opozicije iz sale, upravo povodom tačke dnevnog reda koja se tiče njenog Izveštaja, iz razloga što je po hitnom postupku uvršten na dnevni red.
„Moj komentar je da ih je verovatno više bolelo ono što piše u tom izveštaju i ti rezultati jer su posledice mnogih stvari koje radimo i zvog kojih trpe naši sugrađani jesu posledice koje dolaze upravo iz tog perioda. Ja sam opoziciji danas pokazala da su samo za tužbe, za izgrađene ulice bez dozvola, u ono vreme kad je sadaššnja opozicija bila vlast, do današnjeg dana, od Grada naplaćeno 550 miliona dinara. Ako bi se to prevelo u objekte, to bi bilo negde oko 12 vrtića. Izgubili smo 12 vrtića jer je neko verovatno skupljao političke poena gradeći bez dozvole. Grad je po podatcima revizora za eksproprijaciju fiktivno zadien 5 milijardi dinara, što predstavlja oduzeto, a neisplaćeno zemljište.”
