Situacija na Kosovu se, navodno, smiruje. Nema šok bombi, specijalaca i bojeve municije, sada Albanci koriste svoje najmoćnije oružje – zastrašivanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ono njihovo podmuklo zastrašivanje da se “Vlasi ne dosete”. Meštani u svojim izjavama kažu: “Nema ih, ali pojaviće se brzo. Znamo mi to. Psuju majku srpsku i vređaju ni zbog čega”.
Problem je, protokolarno rešen, ali vatra tinja i svakog trenutka može da izbije požar. Predsednik Aleksandar Vučić je pre dva dana rekao da znamo šta ćemo u takvoj situaciji, ali da je bolje da situacije ne bude. Bolje jeste svakako, ali kad “Dara prevrši meru”, onda živci odu u aut. Mislim, naši živci, i živci srpskog naroda na Kosovu.
Reakcije međunarodne zajednice, pre svega potpirivača SAD-a, su više nego smešne. Važno je da u medijima piše da su reagovali.
Istoričar prof.dr Srđa Trifković kaže da ne treba prihvatati ucene činovničkog aparata SAD. Zato što taj aparat, koji čine ljudi poput Kristofera Hila i Gabrijela Eskobara, ima svoju politiku koju želi da nametne sukcesivnim administracijama, bez obzira na to da li je to usaglašena politika na nivou Bele kuće i Saveta za nacionalnu bezbednost.
Profesor objašnjava da u SAD postoji otuđeni centar moći koji deluje u skladu sa svojim ideološkim predubeđenjima i sa svojim preferencama koje su uklesane u kamen još tokom devedesetih godina.
Ovo što se dešava na Kosovu i Metohiji ne bi moglo da se dešava da Albanci nemaju zeleno svetlo da rade šta god hoće – rekao je dr Trifković.
Prosto ko pasulj, toliko prosto da čovek ne može da veruje. A izgleda da je baš tako.
Istoričar je rekao da postoji zapadni pritisak na celi srpski narod i da se taj činovnički aparat blefira, a nema aber sa najviših mesta da sprovode strategiju koja je puna opasnosti.
– Treba podvući crtu i ne prihvatati njihova foliranja – rekao je Srđa Trifković.
Da treba podvući crtu i ne prihvatati foliranja složio se i hrvatski istoričar Goran Šarić, koji nije Srbin i koji nema apsolutno nikakav interes da brani Srbiju. Naročito ne odande, iz Hrvatske.
On je na Fejsbuku napisao status pod naslovom „Srbi, ne dajte Kosovo ni po koju cenu“ I objasnio zašto su Kosovo i Metohija važno ne samo za Srbe, već za svakog Evropljanina.
“Kosovo je metafora bitke koja se odvija u svakom od nas. Svaki čovek u svom životu ima onu tačku sa koje nema nazad. Ako nema granicu svog dostojanstva, onda nije čovek. Zato su Srbi u Mitrovici vikali: „Odavde nema nazad!“ Nije bilo ni 1999. kad je sila 600 puta moćnija od Srbije jurišala na Kosovo. Kada su Zapad, Amerika, Velika Britanija i EU bacali svoje „humanitarne bombe“ na Srbiju.
Nema ni sad, pogotovo sad, kad se taj Zapad raspada. Kad se u Americi, „oazi demokratije“, provaljuje u Kongres u Vašingtonu. Kad u Velikoj Britaniji Englezi prate cisterne i tuku se oko benzina. Kad se cela zapadna Evropa trese od straha hoće li se uskoro tresti od hladnoće.
Kosovo je zavet generacija. Ne slušajte soroševsku bratiju u Srbiji koja vam kaže da se za Kosovo ne isplati ginuti. Metroseksualcima se ne isplati ginuti za Kosovo. Isplati se
čekati da Albanci dođu do Beograda.Zato se Kosovo se tiče svakog čoveka u Evropi”– objašnjava hrvatski istoričar.
Izgleda da neki Hrvati vide bolje od nas, koji smo ovde i koji svakodnevno mudrujemo, ili nas je baš briga.
Sve reakcije sa Zapada na situaciju na KIM su toliko bledunjave, da nisu vredne pomena. Zagrmela je jedino Marija Zaharova, portparolka Kremlja.
“Rusko ministarstvo je odlučno osudilo postupke prištinskih vlasti koji su, kako se navodi, svesni nekažnjivosti i koji koriste svaki povod da bi, uoči lokalnih izbora 17. oktobra, izazvali među lokalnim stanovništvom talas srbofobije i na tom talasu prevagu ultranacionalističkih snaga nesposobnih za dogovor.
Nije, stoga, Vučić lud što drži konce i održava odnose i sa jednima i sa drugima. A kome će se carstvu prikloniti, kako bi spasio Kosovo, zavisi od carstva, manje od njega.
Britanski istoričar i profesor Univerziteta Oksford, Timoti Garton Eš je ocenio da se predsednikm Aleksandar Vučić pokazao prilično veštim u igranju na obe strane i izvlačenju koristi od njih.
I predsednik Vučić je pre dva dana izjavio da “zna šta nam je činiti” ukoliko kosovski Albanci ponovo upadnu na sever Kosova i uznemiravaju srpski narod. Dodao je da se nada da nikada nećemo imati priliku da vidimo na koji način će to uraditi.
Možda je tako i bolje. Vučić na sreću nema, poput Bajdenove administracije, “otuđeni centar moći koji deluje u skladu sa svojim ideološkim predubeđenjima i sa svojim preferencama”. Deluje sam kada je gusto.
16. oktobar
