U umetničkom prostoru društva „Pigmalion“ u Tamnjanici petoro umetnika iz Srbije i Slovenije na svojim platnima preneće nam svoje viđenje “budućnosti života” kako glasi naziv zajedničkog projekta dve države. Tokom trajanja projekta 16 umetnika je od maja do septembra 16 umetnika je u živopisnom ambijentu plantaže lavande stvaralo svoja umetnička dela.
Umetnici ističu da su zadovoljni okruženjem u kojem imaju priliku da stvaraju ali i što se nakon više od godinu dana ponovo okupljaju i imaju priliku da se druže. Učesnici treće kolonije po odluci selektora Kristine Pirković (Srbija) i Saše Vrabiča (Slovenija) su Helena Tahir, Jelena Šalinić Terzić, Arjan Pregl, Gašper Capuder i Željko Đurović.
Ovakav prostor je inače nešto čime se ja bavim u slikarstvu i crtežu. Ove planine i stene su jedan veličanstveni prirodni amfiteatar sa pogledom na, ako tako može da se kaže, na neka tri lanca, odnosno tri grupacije. Ova raskoš u osvetljenju i u teksturi, boji je ono što me uvek vodi u istraživanjima a posebno u poslednjim nekim ciklusima koji su vezani za stenu i planinu tako da je ovo je neko moje prirodno okruženje, puna je utisaka umetnica Jelena Šalinić Terzić koja ističe da je svaki “delić ovog juga nosi nešto u sebi od mediteranske bujnosti, raskoši i lepote”.
To je ono što me uvek negde “zarobi” i što u crtežu i slici uvede u nove prostore i nove dileme što je jako dobro. Što se tiče budučnosti Evrope i sveta mislim da se moramo za nju boriti. Svet je odavno uzavreo i svaki put kada se čovek nađe u ovakvom okruženju, u ovakvoj lepoti neminovno je da se trgne i da pomisli zar sve ovo treba žrtvovati. Od prirode smo dobili ove veličanstvene predele kao poklon i ne samo što živimo ovde već imamo neku obavezu i odgovornost da ovo sačuvamo. Nismo sami na ovoj planeti i ovom prostoru i umetnost je po meni uvek tu da nas podseti na to. Umetnost ima tu snagu, tu univerzalnost i energiju da i najobičnijeg čoveka podseti na to.
Željko Đurović iz Srbije i njegov kolega iz Slovenije Gašpar Kapuder ne nalaze inspiraciju za svoja dela neposredno iz prirode ali priznaju da im mir kojim su okruženi na koloniji pomaže da se umetnički izraze.
Iako spadam u umetnike na koga mesto stvaranja ne utiče šta će raditi jer ja radim to što sam zamislio i gradim svoju poetiku ali u ovakvom ambijentu mira i tišine umetnik može samo da se motiviše da opušteno radi i stvara, kaže Đurović koji podržava ovakvo okupljanje umetnika jer smatra da delovanje bez granice kako je zamišljeno stvaranjem EU ne funkcioniše na pravi način na polju umetnosti.
Često izlažem van zemlje i moje je iskustvo da Francuz kupuje dela francuskog slikara, Nemac nemačkog, Austrijanac opet i teško je pomeriti te “granice”.
Pandemija je još dodatno sve usporila na polju umetnosti i iskreno da vam kažem ja sam protiv svega što se radi kod nas i Evropi vezano za pandemiju i ovaj virus koji – To jeste pošast ali mislim da su sve mere sve više političke a ne medicinske i da je sve otišlo predaleko, kaže naš sagovornik.
Helena Tahir je puna utisaka jer je prvi put negde u Srbiji van Beograda i očekuje da ova kolonija obogati njeno iskustvo. Poreklom je iz Iraka i smatra da nam različitost, i to ne samo u umetnosti,može pokazati da pronađemo put u budućnost.
Zadovoljan sam što sam upoznao druge slikare sa različitim načinom rada i razmišljanja i to je najbitnije na ovakvim kolonijam a pogotovo posle izolacije koja nas je sve više ili manje zadesila. Živimo u nepredvidivom dobu i sadašnji trenutak nije dobar u političkim i drugim aspektima jer nas može usmeriti ka nekim totalitarizmima i devastacije zemlje i vazduha protiv čega se sve glasnije čuje glas. Ipak, imam neki optimizam jer dolaze nove generacije koje su svesne toga i to je ključno pitanje današnjice. Ako to nadovežem na moje slike ja radim sada seriju slika na kojima ima upitnik što mogu da predstavim kao ispitivanje umetnosti i budućnosti moje okoline ali i sveta, Arjan Pregl, umetnik iz Slovenije.
Društvo Pigmalion organizuje ove kolonije uz podršku Ambasade Slovenije u Beogradu i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije a pod pokroviteljstvo NLB banke, Komercijalne banke i opštine Bela Palanka. Osnivač Društva Gorazd Čuk najavljuje da će do kraja godine biti organizovana izložba dela koja su nastala tokom ovog projekta.
