Organizacija za borbu protiv siromaštva Oksfam saopštila je da svakog minuta u svetu 11 osoba umre od gladi i da se broj gladnih širom sveta za godinu dana povećao šest puta.
U izveštaju pod naslovom „Virus gladi se umnožava“, Oksfam ističe da broj umrlih od gladi nadmašuje broj umrlih od korona virusa, od koga umre oko sedam ljudi u minuti, prenosi Asošijeted press.
– Statistika je zastrašujuća, ali moramo imati u vidu da se ti ljudi suočavaju sa nezamislivom patnjom. Čak i jedna osoba koja umre od gladi je previše – rekla je predsednica Oksfama Abi Maksman.
Oksfam navodi da se 155 miliona ljudi širom sveta suočava sa neizvesnošću kada je reč o hrani i da je to oko 20 miliona više nego prošle godine. Oko dve trećine od toga suočava se sa glađu zbog vojnih sukoba.
I, šta ćemo sad? Hoćemo li da se potresemo zbog ove vesti? Hoće li oni, bogati, koji bi problem siromaštva mogli lako da reše, da se potresu? Neće. Neće zato što oni ne mogu da umru od gladi. Ali od korone mogu. A siromašni mogu i od gladi I od korone.
Korona je u poslednje dve godine u medijima plasirana kao najveći svetski problem. A da li je stvarno glavni svetski problem?
Prema jednom od nedavnih istraživanja najviše građana, njih 26%, izdvojilo je siromaštvo, odnosno razliku između bogatih i siromašnih, kao glavni svetski problem. Siromaštvo je, kao najveći svetski problem, izdvojeno u 56 od 68 zemalja koje su učestvovale u ovom istraživanju. I građani Srbije , takođe, navode siromaštvo kao najveći problem sa kojim se svet suočava.
Po svemu sudeći glad, kao jedan od najstarijih neprijatelja čovečanstva, još uvek nije poražena. Vakcinu za kojekakve bolesti, uključujući i koronu, očas pronađemo. Lek protiv gladi nikako. Da li je potrebna tolika pamet i mudrost da se do njega dođe? Mislim da nije, i mislim da se neće, a ne da se ne može.
Podaci govore da danas u svetu više od 830 miliona ljudi živi u konstantnoj gladi, najviše u Africi i Aziji. Od gladi svakoga dana umre 25 hiljada ljudi, a svakih 5 sekundi po jedno dete. Najtužnije u svemu tome je što se za to isto vreme u svetu baci 12 tona hrane.
Ujedinjene nacije navode da bi osnovne potrebe najsiromašnijih za lekovima i hranom bile pribavljene za oko 13 milijardi dolara. Apsurdna je činjenica da ljubitelji životinja u SAD i Evropi potroše više od toga na svoje kućne ljubimce. Ili podatak da prosečna porodica u Evropi godišnje baci 600 evra kroz nepotrebno kupljenu hranu. Da ne govorimo o ekstremno bogatim ljudima u svetu koji ni sami ne znaju šta će sa svojim parama, ali im ni u ludilu ne pada na pamet da izdvoje za gladne u Afriici ili Aziji.
Nema “vakcine za gladne” jel da? Nema empatije za gladne, a vakcina je svuda oko nas. Nikoga, međutim, nije briga za gladne. Jer sit gladnome ne veruje, bez obzira imao malo ili mnogo para. Ali zato ćemo da raspredamo o koroni danonoćno, jer smo svesni da i sami možemo koliko sutra, ne samo da obolimo, već i da umremo.
Čovek je najsebičnije biće na svetu. Brojni primeri pokazuju da ga je briga samo za sebe, i ni za koga više. O drugome će brinuti samo pod uslovom da ima kakav takav interes od uložene brige. A koji bi i kakav interes bogatih bio da daju siromašnima? Kakvu vajdu oni imaju od toga da li neko dete, tamo u Africi, živi ili umire. Retki su oni, vođeni empatijom, koji daju iz duše. Brojni su oni drugi, koji se oficijelno nazivaju humanitarcima, a daju zarad nekakve lične vajde. Da se ne lažemo, većina humanitaraca danas spada u ovu drugu kategoriju.
Što će reći: vakcina protiv gladi postoji. Ali glad nije zarazna, tako da nas, site, ta vakcina uopšte ne zanima.
18.juli
