Prosto ne mogu, a da ne kažem još koju reč o “slučaju Mladić”. Bez uplitanja u pravne zavrzlame, jer nisam pravnik, ali uz zapažanja svega što se kao rep vuče iza potvrđivanja kazne doživotnog zatvora. I zapažanja o ljudima koji su ovoj odluci kumovali, kao i o onima koji su sledeći zakon i pravo, ali i ljudsko u čoveku, mislili drugačije.
Ko je kontroverzna sutkinja Nijambe, koja se usudila da svoje mišljenje o Mladiću izdvoji na 60 strana? Ni manje, ni više. I da tih 60 strana budu u suprotnosti sa odlukom Haškog tribunala, ili kako se već danas zove, što me je najmanje briga. Jer promena imena, nije dovela i do promene suštine. Hag je ostao Hag, međunarodni sud za satiranje Srba i unižavanja pravne profesija do daske.
Znamo da je bivšem generalu Republike Srpske Ratku Mladiću potvrđena kazna doživotne robije po 10 od 11 tačaka optužnice za najteže ratne zločine, nakon što je žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove u Hagu ( e, to mu je novo ime), odbacilo sve njegove žalbe.
A tim većem predsedavala je sutkinja iz Zambije Priska Matimba Nijambe, koja je imala suprotno mišljenje od svih ostalih članova panela.
„Sudija Nijambe ima izdvojeno mišljenje“, ponavljala je ona dok je u utorak čitala odluke veća, praćena nezadovoljnim izrazima lica njegovih ostalih članova koja su se povremeno videla u prenosu uživo iz sudnice.
Nijambe je svojim neslaganjem ukazala da veruje da je originalno suđenje kojim je Mladić osuđen na doživotnu kaznu zatvora bilo manjkavo i da bivši general zaslužuje ponavljanje procesa.
Pored ostalog, Nijambe je ukazala da prihvata Mladićevu verziju da je uklanjanje 30.000 bosanskih muslimana iz Srebrenice, nakon pada enklave, učinjeno iz “humanitarnih razloga”.
Vest o njenom izdvojenom mišljenju naišla je na maltene jednaku pažnju medija koliko i sama potvrda Mladićeve presude. “Gardijan” piše da se Nijambe “upisala u istoriju prava predsedavajući u jednom od najznačajnih ročišta Žalbenog veća o genocidu i istovremeno se ne slažući sa gotovo svim njegovim odlukama”.
Džaba mu bilo, reći će oni koji misle isto ili slično. Odluka je doneta: Kriv je. Tačno, ali to izdvojeno mišljenje sutkinje Nijambe, izrečeno po istinskom pravu, svetla je tačka u tunelu, koja može da nešto pokrene u ovom nepravednom svetu. Mladić je žrtvovan, i nema mu pomoći – stoji kao činjenica. Nijambe je, međutim, pokrenula sumnju u pravdenost Haga, i time ohrabrila neke slične sebi da se usude da drugom prilikom, u nekom drugom slučaju, ne ponavljaju greške svojih prethodnika čije su namere vođene isključivo interesima, i lažnim moralom.
Ne bih da nabrajam šta je sve Nijambe u životu radila, a mnogo toga na visokim pozicijama jeste, ali bih spomenula da se baš nigde nije obrukala, poput njenih kolega u tom tamo tribunalu.
Institut za afričke žene u oblasti prava opisuje 69-godišnju sutkinju iz Zambije kao “smelu, izvanrednu i inspirativni primer pravne brilijantnosti”.
Ni ona, kao ni svi ostali, nema pojma ko su Srbi, ko Muslimani ili Hrvati. Ali nije dozvolila da joj neki tamo Bramerc ili Bajden objašnjavaju ko su, nego je proučila i izvukla zaključak o događajima i ljudima. Ispravan zaključak. Koji, nažalost, i mnogi naši naopako posađeni ljudi na ovim prostorima nisu uspeli da izvuku. Pokajnički savijajući glavu i klanjajući se odlukama ljudi, kojih se boje. Strah od nametnutih nam veličina nam ne dozvoljava da dignemo glavu. I makar kažemo ono što mislimo, a smatramo da je ispravno. Pretvarajući nas u podanike, koji se podaničke pozicije neće skoro osloboditi.
Ako protiv moćnika ništa ne možeš, niko ti ne brani da misliš i kažeš. I makar daš do znanja da nisi na njihovoj strani. Kao što je sutkinja Nijambe rekla. Ništa nije postigla, a sve je postigla. Jednako kao i Vojislav Šešelj koji je sud u Hagu izvrgao ruglu. Pa jesu li ga ubili? Nisu. I neće. Svako od ovo dvoje ljudi , Nijambe i Šešelj – su pobednici na svoj način. Ali su pobednici. Bez bilo kakve podrške prodanih duša.
11.jun
