Mere daju rezultate, ali je nesumnjivo da je povećana vakcinacija smanjila boj zaraženih, posebno u gradovima, kaže epidemiolog Predrag Kon.
Kad vidite da je Beograd počeo ozbiljno prvi da pada, možete pratiti da se po cleoj Srbiji dešava smanjenje aktivnosti. Ovih dana ćemo pratiti da li ima posledica od produženih praznika. Ispoljiće se ove nedelje, moguće je da blago uspore pad, a može da se desi da ne deluju uopšte, jer je bilo sve na otvorenom“, objašnjava dr Kon.
Prema njegovim rečima, 36 posto građana Beograda primilo je drugu vakcinu, dok je u celoj Srbiji dve doze primilo 28 posto građana.
„Počinju da se vakcinišu i mlađi, što je važno, jer oni najviše prenose“, dodaje.Naglašava da se vakcinacija preporučuje trudnicama koje imaju hronične bolesti.Kada je u pitanju treća doza vakcine, Kon navodi da će biti reči o tome, kada su u pitanju oni koji nemaju dovoljan broj antitela.
Kon je pozvao mlade koji planiraju da naprave veselja i venčanja da svoje goste unapred pripreme za proslavu i da ih zamole da se vakcinišu.
(POKR….nadji nekog Kona)
Sve se, dakle, može kad se hoće. Što nama malo teže ide, mislim to da nešto hoćemo, ali u krajnjem kada prođemo sve faze „ispitivanja na vlastitoj koži“, mi počnemo „da hoćemo“. Nije baš popularna mera, ali bolje ikad nego nikad. Barem smo nešto postigli u ovoj fazi, ako je za utehu.
Nije bilo komplikovano da to učinimo i ranije. Đavo nam nije dao, a i naš „višak pameti“ ponekad. U prevodu, da smo sledili Konova i Kisićkina uputstva, odnosno uputstva struke kojoj smo se rugali, možda bi odavno bili u fazi opuštanja, u kojoj smo sada. Ali, mi smo bolje znali od Kona, smešna nam je bila Darija Kisić Tepavčević, verovali smo u ono što nam kaže „komšinica sa iskustvom“, pozivali se na neke teorije neproverene prirode i nazasnovane u praksi i rukovodili se primerima „dobre prakse“, koji su nas uvek vodili ka pogrešnoj strani.
A imali smo bolje prilike od zemalja u okruženju da se izvučemo iz pandemije. Najviše vakcina i mogućnoasti da ih primimo najpre uz prijavu, a potom i bez nje. Onda zdravstveni sistem koji nijednog trenutka nije „pukao“ što se u drugim zemljama događalo ( ko ne veruje može da pita naše ljude koji žive u inostranstvu), imali smo dovoljno svega što je neophodno kao zaštita. I dezinfekcionih sredstava, i maski, i vitamina ( zbog kojih smo se, takođe, rugali Vučiću jer ih deli penzionerima). Plus pomoć države u svim segmentima. Počev od pomoći građanima, preko pomoći malim i srednjim preduzećima, privredi, ugostiteljima, prevoznicima, samostalnim umetnicima……..izgleda da sve to mi ne registrujemo u našim glavama kao benefit. Nama je to nešto čemu se rugamo, i što smatramo minimalnom podrškom države od koje ne može da se živi, ali zato može da se preživi.
Opet kažem, ko ne veruje sve to može da proveri kod ljudi koji žive u drugim zemljama, u kojima ni te „male“ pomoći nije bilo ni u nagoveštaju. A razvijenije su i sa boljim standardom od našeg.
Sve ovo govorim iz dobre namere, kako bismo u sličnim prrilikama ubuduće natojali da se razboritije ponašamo. Da poslušamo šta nam kažu oni, koji bolje znaju od nas, da se ne inatimo i ne verujemo u kojekakve teorije zavere, i da makar pokušamo da budemo za dlaku civilizovaniji.
U svakom slučaju, dobro je. Dobro je što su mnogi od nas promenili mišljenje i počeli da se ponašaju kako je trebalo na početku. Bolje ikad, nego nikad, rekoh. Dobili smo šansu da se izvučemo, uz male žrtve doduše, ali da se izvučemo. I, naravno, da iz svega izvučemo neku pouku. Jer, ako to ne učinimo, onda mu sve džaba bilo.
11.maj
