Vladana Stojanović baš ne ume da miruje. Ko je Vladana Stojanović, pitate. To je ona mlada mama koja je , čekajući da na svet donese svoje drugo dete, krajem prošle godine pokrenula akciju prikupljanja benkica za niško Porodilište. Iz iskustva je znala, posle prvog porođaja, da su mnoge bebe u porodilištu novi svet upoznale prilično „odrpane“ i u izanđanim benkicama što, priznaćete, nije baš lepo kada se mali čovek sprema za nešto veliko, za susret sa svetom u kojem će živeti. Smislila je Vladana akciju prikupljanja benkica za niško Porodilište, sa željom da ih prikupi makar stotinak, i to bi bilo od vajde za početak. A onda se desilo čudo – prikupila je više od 2000 benkica i darivala ih 31 decembra Ginekološko akušerskoj klinici u Nišu.
Normalnom čoveku je milo kada u nečemu, što je naumio, postigne uspeh. Pa se uhvati novog zadatka. Vladana Stojanović je krenula u novu akciju pod nazivom „Spavaćice za naše mamice“. Prikupljaće negde do kraja marta, pa će ih darivati Porodilištu. I to joj ide dobro, i presrećna je.
Aha, umalo da zaboravim. Vladana je, u međuvremenu, na svet donela malu Milu. Pa sada zajedno prikupljaju spavaćice za neke nove mamice i zajedno se raduju svakom postignutom uspehu. Usput, zajedno sa drugim mamama, pakuju pakete za buduće mame da im se nađe. Za samohrane i nezaposlene mame, kojima je najteže. I kojima nema ko da pomogne kada krenu u Porodilište.
Naravno da to nije sve, ako ste mislili da jeste. Ovih dana „nestašna“ mama Vladana Stojanović pokrenula je još jednu akciju. Pozvala je sve mame u Srbiji da se priključe apelu i „zamole nadležne da krenu u renoviranje svih porodilišta u Srbiji“, kako bi se stvorili bolji uslovi za mame i bebe, i kako bi se bar nešto promenilo.
Mame su se, razume se, odazvale u velikom broju i sve zajedno MOLE da se nešto učini za srpska porodilišta.
I sada ja pitam: Ko to reče da pojedinac ne može ništa, da smo kao obični ljudi nemoćni da bilo šta promenimo? Ko reče da sve zavisi od drugih, a da smo mi ti koji, nezadovoljni, moramo da čekamo da se durugi smilostive i pomognu nam.
Jedna sasvim obična i prosečna mama je već nešto napravila. Za početak je obukla bebice u niškom Porodilištu svojom akcijom „Obucimo novi života“. Evo je sada oblači i mame, da svi zajedno budu lepi. A godinama se nad ovim problemom kukalo, kritikovali su se svi odreda, i godinama niko prstom nije mrdnuo da išta promeni. Promenila jedna Vladana, i kao što vidite bilo je moguće. Bez para, bez kritike, bez osuđivanja bilo koga. Svojom preduzimljivošću i željom da pomogne.
Znam, mnogi će me odmah „pokriti“ konstatacijom – „Pa ne treba Vladana da oblači bebe u Porodilištu. Šta radi država, što je dozvolila da tako bude“. Manimo se sada tih demagoških priča, demagogija nas je i dovela do situacije u kojoj se nalazimo, do stanja „mrtvo more“ u kojem se ništa ne pokreće i ništa ne događa. Zato što svi mislimo da događaje treba da pokrene neko drugi, a ne mi. Da država treba to da čini, a ne pojedinac.
A državu čine pojedinci, svi mi je činimo. Ono što mi jesmo pojedinačno, to je i naša država. Pa ako imamo jednu, dve, stotinu i više Vladana, mogli bismo i državu da promenimo na bolje. Sve one koji će biti kadra da nešto pokrenu, nešto učine, makar i najsitniji korak, jer mnogo sitnih koraka nam omogućava da zaista zakoračimo.
Jedna Vladana i 2000 benkica koje je sakupila, šta je to, reći ćete. Mnogo je to, nemate pojma koliko je mnogo. Vladana je sama, posle mnogo godina, učinila jedan korak koji je nešto promenio u niškom Porodilištu. Kada bi svako od nas, u stvarima koje ume zna i može, načinio isto takav mali korak, izašao iz zone komfora i žabokrečine u kojoj živimo godinama, pa gde bi nam kraj bio.
Žao mi je jedino što mediji malo govore o Vladani i ljudima poput nje. A upravo oni su pokretači promena u društvu, oni su kamenčići u mozaiku koji treba svi zajedno da složimo. Ali baš svi. Neko će u mozaik ugraditi mali, neko malo veći kamenčić, ali celina će biti naša, zajednička.
Što se, onda, ne odvažimo i budemo Vladana Stojanović? Što ne pokušamo nešto da damo, kako bismo sutra dobili više? Što smo toliko otrovani filozofijom „čekanja na tacni“ svega što nam je potrebno, kako bismo bolje živeli. Jer, život ne čine samo materijalne stvari, život čini i zadovoljstvo životom. A Vladana Stojanović, mlada mama iz Niša, je prezadovoljna svojim životom. Ko ne veruje, neka je pita kako je to postigla. Recept je mnogo jednostavan.
23.februar
