Kada se vladike usaglase oko tri imena, ona se stavljaju u koverte, a monahova ruka iz Jevanđelja izvlači jednu od njih. Sveti duh će ukazati na jedno od 3 imena.
Sveti arhijerejski Sabor SPC na kome će biti izabran novi 46. patrijarh SPC, održao se danas u kripti Hrama svetog Save sa početkom u 12 sati, a pre toga u 9 časova počela je Sveta liturgija sa prizivom Svetog duha, uobičajena za početak svakog Sabora, potvrđeno je u Patrijaršiji SPC.
Ovo je prvi put da se Sabor održava na nekoj lokaciji van Patrijaršije, a kao razlog za to što je izabran Hram svetog Save je pandemija kovida i pogodniji uslovi koji postoje u ovom velikom prostoru da bi se sprovele mere zaštite.
Vladika Porfirije izabran za novog srpskog patrijarha. Mitropolit zagrebačko ljubljanski Porfirije (Perić) danas je izabran za 46. naslednika na tronu Svetog Save, kada je njegovo ime iz jevanđelja izvukao monah Matej, a preostala dva kandidata koja su dobila podršku 36 članova Sabora bili su i vladika bački Irinej i banjalučki Jefrem.
Njegov izbor oglasila su i zvona sa Hrama Svetog Save i Saborne crkve u Beogradu. Vladika Porfirije rođen je 1961. godine u Bečeju, a na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu završio je u Čurugu, a Gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašio ga je aktuelni vladika bački, a tada jeromonah Irinej (Bulović), u manastiru Visoki Dečani, 1985. godine.
Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je tada episkop raško-prizrenski, a kasnije patrijarh Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona. Postdiplomske studije završio je u Atini, a potom dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.
Monah sam postao jer sam u Crkvi tragao za onim što ona zaista nudi i zbog čega jedino postojimo na ovom svetu, jer Bog nije ni Hrvat, ni Srbin, ni Nemac – on je ljubav, a Crkva nije na ovom svetu da bismo mi bili bolji ljudi, ili da bi se bavila socijalnom pravdom – ona postoji jer nema čoveka koji se ne pita o smislu svojeg postojanja, rekao je Porfirije jednom prilikom objašnjavajući zašto je postao monah.
Doktorirao je 2004. na Bogoslovskom fakultetu u Atini, a na katedri Pastirske psihologije beogradskkog Bogoslovskog fakulteta nasledio je čuvenog psihijatra i akademika dr Vladetu Jerotića. U manastiru Kovilj bio je veoma predan izlečenju mladih od zavisnosti. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda.
Godine 2005. formirao je terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.
Episkop Porfirije je, već deceniju predsednik Upravnog odbora srpskog privredngo društva ‘Privrednik’ u Zagrebu, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.
Kao predstavnik svih crkava i verskih zajednica 2005. godine izabran je za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA), a Savet ga je za svog predsednika izabrao 2008. Sabor mu je 2010. godine poverio da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Svoje stručne bogoslovske radove je objavljivao u časopisima u zemlji i u svetu.
„Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica. Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima, piše, između ostalog, u njegovoj zvaničnoj biografiji.
Od jula 2014. mitropolit je zagrebačko-ljubljanski. Tada je poručio da na novu dužnost odlazi s radošću, bez predrasuda i otvorenog srca u odnosu na sve građane Hrvatske i Slovenije.
Pozdravljam sve katolike, protestante, sve hrišćane, braću drugih veroispovesti, pozdravljam i ateiste i agnostike. Uvek ću iskreno biti spreman za dijalog sa svim ljudima, a dijalog, praštanje i pomirenje biće načela koja ću nastojati da primenjujem u praksi, rekao je tada Porfirije.
