Ko o čemu, ja poslednjih dana o vakcinama. A i kako ne bih, kada svi o tome pričaju. A mi, ovde u Srbiji, vakcinišemo li vakcinišemo. Nemamo vremena za priču. Vakcine stižu sa svih strana – ćef ti iz Amerike, ćef ti iz Rusije ili Kine. Nije ni čudo što je Vedrana Rudan rekla „da je ovde u Srbiji Švedski sto sa vakcinama“.
Juče smo, čak, uputili kontingent vakcina Severnoj Makedoniji, gde se vakcine još uvek sanjaju.
U Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i na Kosovu imunizacija nije ni počela, i ne zna se kada će tačno. Prema Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti, ove zemlje spadaju među najpogođenije koronom kad se uzme u obzir broj smrti prema broju stanovnika. Ni jedna od njih nema vakcine. Zvaničnici obećavaju da će nešto stići do kraja meseca. Albanija do sada ima simboličnih 2.000 doza.
„Srbija kupuje vakcine iz Rusije, ali mi smo kao država orijentisani prema Evropskoj uniji“, rekao je ove sedmice Krečnik Bekteši, makedonski ministar ekonomije. Reko, pa poreko i ladno priglio juče vakcine pristigle iz Srbije.
Sličnu stvar zastupa i albanski premijer Edi Rama koji je ponudu Moskve da isporuči vakcinu Sputnjik V nazvao „provokacijom“. Epa, zato ima na raspolaganju 2000 doza, dok Srbija računa u milionima.
U Srbiji se vakciniše brže nego u Evropskoj uniji, piše britanski BBC. Kako to Srbija može, a ostatak regiona ne? Lokalni političari bi rekli da odgovor leži u geopolitici.
„Nije nam važno da li vakcine dolaze iz Kine, SAD ili EU, sve dok su bezbedne i dok ih dobijamo što je pre moguće. Za nas vakcinacija nije geopolitičko pitanje, već pitanje zdravstvene zaštite” – rekla je premijerka Ana Brnabić za BBC pre par dana. Eto odgovora na pitanje radoznalih, demokratskih, evropskih zemalja. Mi smo samo jedna mala zemlja na brdovitom
Balkanu koja, pošto još uvek nije ušla u Evropsku uniju, može da vodi svoju politiku, u interesu građana. I gle čuda, ispostavilo se da je ispravna.
Na Zapadnom Balkanu većina ljudi može samo nemoćno da prati kako masovna vakcinacija teče u Srbiji. Mnogima to dođe kao deža vi, nakon decenija kada se tokom Hladnog rata gledalo na istok ili zapad, i zbrajalo koliko atomskih bombi imaju Amerikanci, a koliko Sovjeti.
Danas je tema da li čekati zapadne vakcine ili poručili kineske i ruske, i da li bi ova druga opcija naljutila saveznike iz SAD i EU. Debata je naravno teoretske prirode, jer su ljudi širom regiona, sa izuzetkom Srbije, vakcine videli koliko i onomad atomske bombe.
A stvarnost izgleda drugačije: Dok bi Srbija trebalo da do kraja februara ima ukupno dva miliona doza, najvećim delom iz Kine, u komšiluku su odlučili da se oslone na međunarodni sistem raspodele vakcina Kovaks, kao i solidarnost Evropske unije i njenih članica.Tri članice NATO u regionu – Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija – najpre demonstrativno nisu razmatrale kineske ili ruske vakcine. To se promenilo tek kad je postalo jasno da se uzalud čeka vakcina sa zapada i kada je pritisak javnosti postao prevelik.
Uz vakcinalnu geopolitiku sada ide i vakcinalni turizam koji prevazilazi istorijske i etničke podele. Ljudi iz Bosne, Crne Gore, Severne Makedonije i Kosova svakodnevno putuju u Srbiju, nadajući se da tamo mogu nekako da prime vakcinu koja štiti od opasnog virusa.
Pre se možda moglo pretpostaviti da bi spas mogao da dođe iz neke susedne članice EU, poput Bugarske, Grčke, Rumunije ili Mađarske. Ali, tamo bi ljudi sa Zapadnog Balkana ili naišli na zatvorene granice ili na premalo vakcina.
Govorim samo o zemljama u komšiluku, šire ne bih jer je situacija još gora i komplikovanija. Vakcinalni rat se odvija na svim prostorima, a mi nesvrstani. Brinemo svoju brigu, nabavljamo vakcine i vakcinišemo se, sprovodimo manje više propisane mere i, reklo bi se, idemo ka boljem. Mi „mali i jadni“ kako nas često nazivaju „moćnici“ pobedili u tom vakcinalnom ratu. Bez velikih gubitaka i žrtava. Iskreno se nadam da ćemo i u mnogim drugim ratovima, u kojima nas tretiraju kao slabe i nemoćne, kao marginalce – izaći kao pobednici. U ekonomskom, recimo. Pa da onda vidimo „ko je vjera, a ko nevjera“. Ko radi ispravno, a ko samo toroče i priča isprazne priče. Kad tad sve izađe na videlo, kažu naši stari. Vala baš izađe.
12.februar
