U petak u Kliničkom centru Niš, 70-toj godini od posledica infekcije virusa korona, preminuo niški akademik Ninoslav Stojadinović.
Ninoslav Stojadinović rođen je u Nišu 20. septembra 1950. god. od oca Dobrivoja Stojadinovića i majke Nadežde Đorđević. Oženjen je i ima sina. U Nišu je završio osnovnu i srednju školu, a 1974. godine diplomirao na Elektronskom fakultetu.
Posle diplomiranja radio je u “Ei-Poluprovodnici“ u Nišu, a 1976. god. prelazi na Elektronski fakultet u Nišu, na kome je 1980. god. doktorirao, i izabran u zvanje redovnog profesora 1991. god. Šef Katedre za mikroelektroniku bio je od 1984. do 2005. god. Od 1986. do 1989. god. bio je prodekan, a od 1989. do 1994. god. dekan. Zamenik direktora istraživačkog centra SANU pri Univerzitetu u Nišu bio je od 1991. do 1996. god., a od 2016. god. je predsednik Ogranka SANU u Nišu. Od 1999. god. je član Akademije nženjerskih nauka (AINS). Bio je član komisija za izbor nastavnika i odbranu doktorskih disertacija na više svetskih univerziteta (Griffith University, Brown University, Technical University of Athens, Swiss Federal Institute of Technology, De Montfort University, Technical University of Sofia, Banaras Hindu University, itd.), a 1997. god. bio je gostujući profesor na Technical University of Wien. Od 2001. god. je član međunarodnih naučnih odbora Centra za nanotehnologije (Clemson University, USA) i Centra izvrsnosti Evropske Unije za istraživanja mikro i nanotehnologije (Technical University Warsaw, Poland). Od 2005. god. je član Ekspertske komisije EU za program EC FP7, a od 2008 konsultant Naučne fondacije Vlade Tajvana. Bio je glavni urednik časopisa Microelectronics Journal (Elsevier) u periodu 1993-1995. god. i časopisa Microelectronics Reliability (Elsevier) od 1996. god. do 2017. god. Od 2013. god. je glavni i odgovorni urednik naučnog časopisa Facta Universitatis, Series: Electronics and Energetics (Univerzitet u Nišu). Od 2001. god. je član uređivačkog odbora časopisa J. Semiconductor Technology and Science (IEE Korea), a od 2011. časopisa Nanoscience&Nanotechnology-Asia (Bentham Science). Bio je član naučnih i programskih odbora na više od 50 međunarodnih konferencija, kao i na većem broju domaćih naučnih skupova. Od 2001. do 2005. god. bio je predsednik YU IEEE Sekcije. Od 1994. god. je predsednik YU IEEE ED/SSC Podružnice. U periodu 2002.-2013. god. bio je glavni urednik časopisa EDS Newsletters. Od 2001. do 2005. god. bio je član Administrativnog komiteta IEEE Društva za elektronske naprave (EDS) i njegov kopredsednik za Evropu, Afriku i Bliski Istok. Za izuzetnog predavača EDS Društva izabran je 1996. god., u zvanje IEEE Senior Member 1998. god., a u zvanje IEEE Fellow 2003. god. Od 2001.do 2005. god. bio je predsednik predsedništva Društva za ETRAN-a. U periodu 1984.-1991. god. bio je član više ekspertskih grupa za izradu strategija razvoja mikroelektronike i elektronike na nivou Srbije i Jugoslavije. Akademik Stojadinović je 1988. god. osnovao Katedru za mikroelektroniku i formirao tri naučno-istraživačke laboratorije.
Pod njegovim rukovodstvom odbranjeno je 48 diplomskih radova, 13 magistarskih teza i 17 doktorskih disertacija. Realizovano je 8 međunarodnih i 16 nacionalnih projekata. Njegovo višegodišnje angažovanje u organizaciji međunarodne konferencije o mikroelektronici – MIEL doprinelo je da ova značajna konferencija postane jedan od najznačajnijih naučnih skupova iz te oblasti u Evropi i nađe se na listi . IEEE konferencija. Autor je ili koautor 94 naučna rada (7 po pozivu/preglednih) u renomiranim međunarodnim časopisima sa SCI, kao i 179 radova (20 po pozivu) u zbornicima radova međunarodnih i nacionalnih naučnih skupova. Objavio je i četiri poglavlja u međunarodnim monografijama Computer Engineering Handbook i Digital Design and Fabrication (CRC Press, SAD), Micro Electronic and Mechanical Systems (IN-TECH Press,Boca Raton) i Bias Temperature Instability for Devices and Circuits (Springer). Njegovi naučni radovi citirani su više od 500 puta u publikacijama međunarodnog značaja drugih autora. Na osnovu njegovih fundamentalnih i primenjenih istraživanja do sada je realizovan niz tehnoloških rešenja, od kojih je 6 primenjeno u poluprovodničkoj industriji kod nas i u svetu.
Akademik Stojadinović imao je značajne političke i diplomatske aktivnosti. Bio je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije (1997-2000.), poslanik u Skupštini Državne zajednice Srbija i Crna Gora, i njen predstavnik u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (2004- 2006.), potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije (2014-2016.). Bio je ambasador Republike Srbije u Kraljevini Švedskoj (2005-2011.) i Bosni i Hercegovini (2011-2013.).
Vreme i mesto sahrane biće saopšteni naknadno.
