Amerika je izabrala 46 po redu predsednika. Zove se Džozef Bajden. Nije, doduše, još sve gotovo. Definitivno će se znati i dobiće legitimitet negde sredinom decembra. A dotle, dotle ćemo imati priliku da slušamo i gledamo dešavanja širom sveta, jer izbor predsednika jedne od najvećih sila na svetu nije mačji kašalj. Pa nam stoga i likovi, koji su u igri, deluju značajno i važno, mnogo važnije i značajnije nego kada se bira predsednik, recimo, jedne male Srbije. Sudeći po događanjima u SAD i svetu, razlika je mala, gotovo nikakva. Ljudi su ljudi, a politika je politika na svim meridijanima sveta.
Dok je sve izvesnije da će Džo Bajden postati novi predsednik, postavljaju se pitanja – da li će Tramp mirno predati vlast i šta donosi Bajdenova pobeda? I šta se sve menja, ili će se promeniti? U skladu sa tim reaguju i neki važni ljudi u svetu. Imaju potrebu da kažu, prokomentarišu, a šlihtaju se pomalo, za svaki slučaj.
Estonski šef diplomatije podneo ostavku zbog vređanja Bajdena. Skontao je da može, u nastavku, crno da mu se piše. Pa da prekrati neizvesnost. On je, naime, Džona Bajdena i njegovog sina nazvao „korumpiranim likovima“.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da izabrani predsednik SAD Džo Bajden dobro poznaje Nemačku i dodala da je od ključne važnosti da nastavi da se radi na odnosu SAD i Nemačke. Diplomatski, kao i uvek, od strane Merkelove. Nije ona od juče.
Severna Koreja se još nije oglasila o pobedi Džozefa Bajdena na predsedničkim izborima u SAD. I dalje oprezno prati dešavanja bez komentara i dodaje da lider Severne Koreje Kim Džong Un
održava bliske prijateljske odnose sa američkih predsednikom Donaldom Trampom, sa kojim se u poslednje dve i po godine sastao tri puta. Pjongjang bi voleo da Tramp ponovo dobije izbore, budući da se Bajden tokom predizborne kampanje izjasnio da ne želi diplomatske odnose sa Kimom. Nada se Kim, pa ako ne upali, posle će videti šta će i kako će. Uostalom nije ni on „sila za bacanje“.
Saudijska Arabija se priključila državama koje su čestitale Džo Bajdenu pobedu na predsedničkim izborima. Zlu ne trebalo, jer je Bajden najavio u predizbornoj kampanji da će se založiti da se izglade zategnuti odnosi sa Saudijskom Arabijom.
Pošto je meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador odbio da čestita Bajdenu sve dok ne vidi „crno na belo“, oglasili su se meksički parlamentarci i čestitali mu, kako bi ublažili eventualno zahlađenje odnosa. Za svaki slučaj.
Zvanična Moskva se još nije oglašavala povodom Bajdenove pobede na predsedničkim izborima u SAD. Putin je rekao da neće čestitati Bajdenu, dok se ne završi zakonska procedura. I tačka. Može se Putinu da stavi tačku, šta ga briga i za Trampa i za Bajdena.
Mi smo čestitali, da se nađemo na spisku onih koji čestitaju. U poziiciji smo mlađeg referenta Pantića, pa je bolje da nas ima, nego da nas nema na spisku. A šta mislimo, e baš da ga ne kažemo otvoreno. Naučio nas život ponešto i da prećutimo.
Tramp se, u međuvremenu, žestoko buni i viče kako su izbori pokradeni, i kako je zapravo on izabran za predsednika. Ništa novo i neuobičajeno. Znamo mi ovde za tu fintu, ali je – eto – moguća I u velikim zemljama, a ne samo u Srbiji, koju mnogi smatraju nedemokratskom pa šalju svoje posmatrače da posmatraju na izborima da li kršimo demokratsku proceduru. Ne znam što sada nisu malo bolje posmatrali sebe, a ne da ovi tamo, ponavljaju naše greške. A mi, kao šatra,nešto učimo od njih.
Prva dama Amerike Melanija i Trampov zet Džared Kušner savetovali su mu da se pomiri sa pobedom Džo Bajdena, dok ga njegovi sinovi Erik i Donald Junior podržavaju da nastavi da osporava izborne rezultate. Tramp će, nema sumnje, da nastavi. Pa redno je da se i on zgadi američkom narodu, poput nekih drugih koji pribegavaju istoj metoodologiji odbrane svog neuspeha.
Tramp planira masovne proteste širom Amerike, kako bi se pobunio protiv krađe izbornih rezultata, a na demonstracijama bi trebalo da budu prikazane čitulje preminulih ljudi koji su navodno „glasali“ na izborima, preneo je Dejli mejl.
Opa bato, isto kao i kod nas. Čitulje i krstače. Nekako mi potajno milo kada čitam sve ovo. Pa nismo mi papuanci, kakvim nas smatraju jer iskočimo povremeno iz „njihovog demokratski propisanog modela ponašanja“. Milo mi nekako, jer vidim da su gori od nas, a uče nas da budemo bolji i upiru prstom u naše greške i promašaje.
Nevolja je jedino u tome što oni „imaju pravo da greše“, a mi ga nemamo. Kada mi grešimo, sledi kazna. Kada oni greše, nema je, jer su oni ti koji se vladaju po onoj narodnoj „kadija te tuži, kadija ti sudi“.
Zato mislim da je dobro što smo čestitali tom Bajdenu pobedu na izborima. Neka se nađe. Neće se baci, što bi se reklo.
10.novembar
