Obrni, okreni – ja o koroni. O pandemiji i svemu što nam je, osim straha, bolesti i smrti usput donela. I promenila način življenja na čitavoj planeti. Od najsitnijih detalja, od svakodnevnih navika koje podrazumevaju menjanje naše svesti, sve do krupnih problema koji se tiču ekonomije i kojih još uvek nismo svesni. Bićemo uskoro, ako sve potraje, a potrajaće.
Nedavno je obeležen Svetski dan borbe protiv siromaštva, 17 oktobar. Prilika da se statističari osvrnu na siromašne i makar ih u brojkama spomenu kao problem, pa do sledeće prilike kada ćemo ih se setiti, bez ozbiljnije želje da nešto preduzmemo i makar umanjimo problem.
A podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je više od četvrtine stanovnika Srbije tokom prošle godine živelo u riziku od siromaštva. Šta god pojam „rizik od siromaštva“ značio. Predviđanja su da će pandemija dodatno pokvariti ovu statistiku. Na gore, razume se. Mnogi su izgubili posao, pa ih je to dovelo u rizik od siromaštva i povećalo njihovu šansu da postanu siromašni. A bogati? Eeeee, bogati su postali još bogatiji.
Ako je neko “u riziku od siromaštva”, to znači da je njegovo domaćinstvo, kako je pojašnjeno na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, “izrazito materijalno uskraćeno”, odnosno ima mesečni prihod ispod “praga rizika od siromaštva”.
A taj prag je u 2019. godini za jednočlano domaćinstvo iznosio 19.381 dinar, za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom – 34.886 dinara, a za dvoje odraslih sa dvoje dece mlađe od 14 godina – 40.700 dinara.
Pandemijska kriza je pokazala apsurd – na njenom početku bogati su gubili prihode, ali su u njenoj drugoj polovini počeli da ih višestruko uvećavaju, a ljudi su gubili posao i društveni položaj čime se povećava mogućnost da postanu siromašni. Tako su u krizi bogati postali još bogatiji, a siromašni još siromašniji.
Htela sam, ustvari, da kažem da sve nevolje – pa i ova nesrećna korona – prvo u glavu udare siromašne, a bogati ugrabe priliku, pa im je još bolje no što im je bilo. Siromašni čovek, ako se razboli, već je u nevolji. Em bolsetan, em nema za lekove, nema za vitamine, ni za šta nema. A mora, pored svega, da kupi i maske, i rukavice i alkohol. Usput izgubi i posao. Oni bogatiji sve to mogu s lakoćom da kupe, pa im neko i pokloni, te ne moraju ni da plate. A posao ne gube. Mogu povremeno zaradu da izgube, ali se oni potrude da sve nadoknade. Preko pleća siromašnih, najčešće.
Ne kaže se badava para na paru ide. Čim je kriza, bilo koja, ona otvara prostor ljudima sa punim džepovima da ih još više napune. To su neka nepisana pravila, koja se ponavljaju decenijama i vekovima.
Preživećemo i tu koronu, ko kaže da nećemo. Ali će mnogi izgubiti bitku koju su godinama vodili protiv siromaštva, a koje im je nekako uvek bilo za petama. Podići će belu zastavu pred životom i posmatrati one koji se penju ka vrhu još brže i još lakše no što su to ranije činili. Svet se, definitivno, menja, ali na gore. A mi čekali da se promeni na bolje.
Ako je za utehu, a teško da je, nije sve u parama. Ponešto je i u sreći. Samo nam treba neko ko će da nam objasni kako se biva srećan sa praznim džepovima i svakodnevnim strahom od života. Da nam objasni kako da pred svetom odglumimo sreću, a da niko ne primeti da smo nesrećni. Možda bi trebalo da pitamo za savet ove na fejsu i instagramu, oni najbolje znaju kako se kuje lažna sreća. Dobro je da ljudi misle da imamo i da smo srećni. Ko još čuje da tuđa creva krče.
21.septembar
