Polako se, posle izbora, završava formiranje zakonodavne i izvršne vlasti u Srbiji. Komentari pljušte na sve strane. Na račun SNS a razume se. Ne videh ni jedan pozitivni komentar na bilo koji potez vladajuće stranke, da se barem za nekoga kaže : eeeee svaka čast, pravi potez, čovek na pravom mestu…..ili štogod slično. Uglavnom slušamo: ko je bre ovaj, odakle ga izvukoše, taj ništa ne zna, znaš li ko mu je otac, ma sve je politički nema tu znanja i umeća……..i tako dalje, i tako dalje.
Po logici stvari – nije moguće da baš svi ne valjaju, mora da se promakne i neko ko valja. Nije moguće da niko ništa ne zna, nije moguće da su svi samo zarad političkog opredeljenja tamo gde jesu. Mnogo toga nije moguće, ali eto……..priča se. A kada se priča, onda se formira i javno mnjenje, onda se narod na jedan perfidan način usmerava ka negativnom stavu prema vlasti, koji ga vodi na put rušenja te iste vlasti, kako bi došao neko bolji. I tako punih 30 godina. Niko ne valja kad je na vlasti, i svi valjaju kada su na suprotnoj strani i mogu da bacaju drvlje i kamenje koliko im je volja.
Čudi me, i uvek me je čudilo, kratko pamćenje većine nas. Odsustvo sećanja na prošle dane i prošle vladare, na njihove poteze i izbore, na njihovu vladavinu. Jer, ako bi se čovek prisetio, pa uporedio sa današnjom situacijom, mnogo bi bolje i jasnije poimao stvari. Znao bi da su svi političari uvek birali svoje, na svim važnim mestima i funkcijama u gradu. Pa na vlast su došli da bi oni vladali, a ne gubitnici na izborima. Valjda je to suština izbora, ili ja možda nešto nisam dobro shvatila.
Doduše, od fleksibilnosti svakog od njih zavise mnoge stvari. Jednako kao i od razumevanja šta je dobro za građane, a ne samo za njih.
Malo mi je smešna konstatacija nekih – da SNS ovska vlast, konkretnije nova gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski bira sve po političkom ključu, a onda opet – kako bira neke, koji su do juče bili perjanice Demokratske stranke. Šta je pisac hteo da kaže, nisam najbolje razumela, ali da je sam sebe demantovao – to stoji.
Neka nisam u pravu, neka mi se samo čini, ali i ja jednako kao i ostali imam pravo da primetim: Naprednjačka vlast je najfleksibilnija vlast u odnosu na ljude iz drugih političkih partija. Ukoliko proceni da su upotrebljivi i da vrede. Ta činjenica stoji i može se na primerima dokazati. Je li to dobro, ili loše? Za sve, sa ispravnim pogledom na stvari, jeste dobro. Što ne bi čovek, koji je stručan i posao dobro radi, bio postavljen na neku funkciju bez obzira što nije naprednjak 100 godina unazad? A ako ne valja kojim slučajem, ima leka i za to. I to su naprednjaci pokazali u praksi. Partija su koja je sa važnih pozicija sama skinula veliki broj svojih ljudi. I postavila nove. I to se može dokazati.
E, sad mi kažite je li to neka druga partija u prošlosti činila? Jesu li demokrate, možda? Malo sutra. Svako, ko u njihovo doba nije makar malo „mirisao“ na demokratu, propao je čovek. Ne samo da nije biran na neku od funkcija, već je po ustaljenom demokratskom običaju bivao ćušnut na neko od poslednjih među poslednjim mestima, po kazni. Klečanje na kukuruzu se podrazumeva, a bogami i crveni karton za mnoge, koji su se malo glasnije izjašnjavali protiv tadašnje vlasti. Primera za to, takođe ima. Od demokratskih udaraca neki još uvek ne mogu da se oporave.
Upravo iz tih razloga je prelamanje stvari na ovakav način ružno. Ružno je jer je, kao i sve ostalo, istrgnuto iz konteksta. I zato što se jednostrano posmatra. A to nije dobro. Vodi nas u začarani krug, iz kojeg ne možemo napolje. I u kojem smo mrziteljski raspoloženi i nesposobni da razlučujemo belo od crnog, dobro od zla. A što je najgore, neprekidno smo u situaciji da se delimo. Pa tako podeljeni i usput mrziteljski raspoloženi, najviše zla nanosimo sami sebi.
Dokle, ne zna se, što bi rekli crnogorci, koji su te stvari izgleda posle izbora ukapirali. Mnogo bolje od nas.
3.septembar
