U radionici „Mančić granit“ u Nišu do ukidanja vanrednog stanja dovršiće radove na izradi četiri mobilne crkve, a jednu koju su ranije završili otpremiće u selo kod Smederevske Palanke čiji su stanovnici želeli da nadomak svojih kuća imaju mesto gde će se moliti Bogu i paliti sveće.
Za proteklih osam godina, otac i sin Svetislav i Goran Mančić i zaposleni u njihovoj radionici „Mančić granit“, izgradili su 20 mobilnih crkava.
Prva mobilna crkva iz njihove radionice postavljena je u selu Krastavču, nadomak Gadžinog Hana, a potom su ih kupovali ljudi iz najrazličitijih delova zemlje i može se videti na Divčibarama, Maljenu, kod Raške, Vlasotinca.
Svetislav Mančić (68) kazao je da su mobilne crkve posebno pogodne za sela sa malim brojem stanovnika, bolnice, zatvore, staračke domove.
„Starijim ljudma koji ne mogu da odu do mesnih crkava dobro dođe da imaju blizini jednu ovakvu crkvu, da mogu da odu se pomole, kada za to osete potrebu“, rekao je Mančić.
Mobilne crkve Mančići prave od čelika, kamena i granita. Imaju oko 15 kvadrata, visoke su 4,5 metara, teške do osam tona i kompletno opremljene – imaju zvonik, ikone, mozaik.
Imaju i protivgromovnu konstrukciju i podno grejanje koje može da se programira tri meseca unapred. Na podu se nalazi mozaik sastavljen od oko 800 delića kamena.
„Sve je u crkvi urađeno po crkvenim kanonima tako da se mogu obavljati sva bogosluženja i obredi, uključujući i venčanja. U njima ima mesta za 15 do 20 osoba“, rekao je Mančić.
Za izgradnju jedne mobilne crkve potrebna su dva i po do tri meseca, a najviše vremena zahteva ikonopis.
„Angažujemo umetnika koji po zahtevu kupaca oslikava crkve i centralno mesto daje onom svecu kome je crkva namenjena“, kazao je Mančić.
Mobilne crkve transportuju se uz pomoć viljuškara i kamiona, a nakon što stignu do odredišta potrebno je svega jedan sat da budu postavljene i da sveštenik krene sa službom.
Cena jedne mobilne crkve, dodao je Mančić, ne premašuje vrednost automobila niže klase, a kupci su uglavnom dobrostojeći ljudi koji žele da doniraju verski objekat svom selu.
„Zadovoljan sam interesovanjem i brojem prodatih crkava. To je i moja osnovna želja bila kada sam krenuo sa tim poslom, da što većem broju vernika približim crkvu, da mogu, kada osete potrebu da odu i da se pomole bogu“, izjavio je Mančić.
Mančić je građevinom i obradom kamena počeo da se bavi po završetku osnovne škole i svoju radnju ima od 21. godine, a ideju da gradi mobilne crkve dobio je nakon što je dugo radio na Kosovu i Mehoiji.
„Kada je počeo rat mnogi ljudi u srpskim enklavama ostali su bez mogućnosti da odu do crkava. Pomislio sam da bi bilo dobro kada bi u svojim selima imali crkvu, a kako u selima nema mnogo ljudi to ne bi morao da bude veliki objekat“, rekao je Mančić.
On je kazao da je mobilnu crkvu sam projektovao i da se izgradnjom takvih objekata ne bavi više niko u regionu.
