Svetska ekonomija će ove godine doživeti pad od tri odsto, dok se brojne zemlje suočavaju sa najvećim ekonomskim problemima u poslednjih nekoliko decenija, navode iz Međunarodnog monetarnog fonda. U MMF-u navode da je pad ekonomije najgori od Velike depresije dvadesetih godina prošlog veka. Ističu da je pandemija svet odvela u „krizu kakva nije postojala“.
Gita Gopinat, glavna ekonomistkinja MMF-a, kaže da bi kriza mogla svetski društveni proizvod da umanji za devet milijardi dolara.Gopinat navodi da se prvi put još od Velike depresije i od razvijenih ekonomija očekuje da budu u recesiji.
Iz MMF-a upozoravaju da se rast u razvijenim ekonomijama neće vratiti na nivo od pre virusa sve do 2022. godine.
U ovim trenucima malo ko o tome govori. Pažnja svih zemalja u svetu, razvijenih i nerazvijenih, usmerena je ka tome da se sačuva živa glava i zato je danas zdravstvo u prvom planu, sve ostalo je u senci.
„Mere obuzdavanja virusa su ključne za usporavanje širenja i omogućavanje sistemima zdravstvene zaštite da se izbore i pomognu da se utaba put bržim i većim ekonomskim aktivnostima“, kažu u MMF-u. Svi jednako traže da se zajedno radi na pronalasku i distribuciji sredstava lečenja i vakcina. Virus je zaustavio mnoge globalne pošiljke
Globalizacija, jedna od ključnih reči u poslednjih 25 godina, sada dobija još više na značaju. Zato što je suština globalizacije zapravo u razmerama i brzini međunarodnog poslovanja, koji su eksplodirali u poslednjih nekoliko decenija do neprikosnovenih visina.
Lakše putovanje, internet, kraj Hladnog rata, trgovinski sporazumi i, najnovije, brz rast ekonomija, zajedno čine sistem koji mnogo više zavisi od toga šta se dešava na drugom kraju sveta nego ikada pre.
Zbog toga je širenje korona virusa imalo trenutni ekonomski efekat.Šta, dakle, ova najnovija kriza znači za globalizaciju?
Za profesora Ričarda Portesa, profesora ekonomije u Londonskoj poslovnoj školi, očigledno je da će stvari morati da se promene, zato što su firme i ljudi sada shvatili koliko su do sada rizikovali.
„Pogledajte samo trgovinu“, objašnjava on. „Jednom kad su se lanci snabdevanja prekinuli zbog korona virusa, ljudi su počeli da traže alternativne dobavljače kod kuće, čak i ako su bili skuplji.Kad ljudi nađu domaće dobavljače, nastaviće da sarađuju s njima… zbog tih prepoznatih rizika”, kaže ovaj ugledni profesor.
I Srbija se suočila sa sličnim problemima. Zbog toga je Vlada donela mere, koje treba da ublaže negativne posledice po privredu, posebno po mala i srednja preduzeća. Pripremila je paket mera koje se odnose na direktnu pomoć privrednicima i zaposlenima.
Predstavljene su i poreske olakšice i obećana direktna pomoć svim punoletnim građanima od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Sve se to može nazvati prva pomoć. A šta onda? Šta će biti onda, odnosno posle – to još uvek niko ne zna. Za sada čuvamo živu glavu, ublažavamo pad standarda kroz pomoć u paketima , države u svetu pomažu jedna drugoj, ekonomija se okreće ka domaćoj proizvodnji, menjaju se navike, pravila i ekonomski principi. Dobro ili nije? I to ne znamo, ali ćemo vrlo brzo saznati.
Sve ovo, kada je o ekonomiji reč, može da zvuči veoma pesimistički i deprimirajuće. Za one koji zavise od nekoga ili nečega. Ali može da znači i otrežnjenje u ekonomiji i okretanje ka drugačijim oblicima poslovanja.Može da znači i filtriranje ekonomije i izbacivanje svega što ne valja uz oslanjanje na zdravije ekonomske principe.
Ko zna……u ovom trenutku malo ko pouzdano zna, a većina njih nagađa, uključujući i teoretičare zavere. Jedno je sigurno: mnogo toga u svetskoj ekonomiji nije valjalo, mnogo toga je skrivano ispod plašta globalizacije, i mnogo toga je funkcionisalo pogrešno. Pa mi se čini da je i u ekonomiji, jednako kao i u prirodi, koronavirus počeo da stavlja neke stvari na svoje mesto. I da će možda promenjenim odnosom i angažovanjem čoveka, stvari krenuti na bolje.
Možda je sve ovo samo velika lekcija za čovečanstvo koje će, ili iz nje nešto korisno za sebe izvući, ili će pasti na ispitu.SVE JE TOGRAPHICS COL
24.april
