Problem nasilja u porodici jedan je od gorućih problema u našem društvu i nije nov, ali je godinama uspešno prikrivan, a neretko u guran ispod tepiha. Kada su počele da rade Sigurne kuće za žrtve porodičnog nasilja problem je postao vidljiv.
U niškoj Sigurnoj kući, koja postoji od 2011. godine, utočište je do sada pronašlo 941 osoba, odnosno žena sa decom. U ovoj ustanovi žrtve porodičnog nasilja mogu da provedu izvesno vreme, smire se , zaleče rane i psihičke i fizičke, ali i i da razmisle o budućim koracima.
Osim pružanja podrške u procesu izlaska iz nasilja, ova ustanova u cilju što uspešnije borbe protiv nasilja u porodici čini mnogo više. Upravo o tome je direktora Sigurne kuće u Nišu govorila na Međunarodnim susretima socijalne zaštite, a rad niške Sigurne kuće mogao bi da posluži kao model ostalim ustanovama ovog tipa.
Prema rečima Sonje Šćekić, direktorke Sigurne kuće u Nišu, zapsoleni stalno uvode novine kako bi pomoć osobama koje su žrtve nasilja bilja što bolja i efikasnija.
Za sve građane koji se jave za pomoć, stručni tim ustanove pruža usluge telefonskog savetovanja, kao i usluge internet savetovališta.
„Koliko je samo žena u našem okruženju koje svakodnevno prolaze kroz prave muke na koje su ih naveli oni koje vole, a sa kojima dele i dobro i zlo. Ono što je najbitnije ne smemo da dozvolimo da se u našem društvu misli da je porodično nasilje nečiji lični problem, da je sramota da žena prijavi nasilje i da je nasilje prema njoj prihvatljivo. Promena takvog mišljenja mora se odvijati u svakoj glavi, u svakoj poroodici, u svakoj instituciji. I upravo je to razlog što se ova ustanova bavi brojnim dodatnim aktivnostima, želeći da do što većeg broja žena žrtava nasilja dopre informacija o ustanovama koje im mogu pružiti pomoć i zaštitu u situaciji nasilja”, kaže direktorka Sonja Šćekić.
Na pitanje koji je najveći problem sa kojim se u radu suočava, direktorka Sigurne kuće Sonja Šćekić odgovara.
„Nezaposlenost i ekonomska zavisnost od partnera bili su ključni faktor zbog koga su naše korisnice ostajale u nasilnom partnerskom odnosu. Zbog toga, iako to ne spada u našu primarnu delatnost , nakon psihološkog osnaživanja, veoma je važno i raditi i na ekonomskom osnaživanju žena žrtava nasilja, kako bi mogle da planiraju i organizuju svoj dalji život nakon napuštanja Sigurne kuće.“
„Naša statistika pokazuje da je više od 80 posto štićenica u trenutku prijema u našu ustanovu bilo bez zaposlenja. Mnoge od njih nisu imale radno iskustvo, a kada smo im pomagali pri izradi CV-a, nismo imali šta da napišemo. Sve ovo navelo nas je da započnemo sa organizovanjem različitih edukacija za naše korisnice sa ciljem dodatne dokvalifikacije, a takođe redovno kontaktiramo potencijalne poslodavce kako bi im pomogli da lakše nađu zaposlenje. Kako bismo ovaj cilj ostvarili preduzeli smo brojne korake i u narednom periodu očekujemo saradnju sa dve velike društveno odgovorne kompanije“, naglašava Šćekić.
Osim rada na psihološkom i ekonomskom osnaživanju korisnica, ova ustanova se trudi i da im omogući što bolje uslove tokom boravka u istoj. Direktorka Sigurne kuće navodi da su brojni projekti koje je ustanova do sada realizovala, a samo u prošloj godini renovirana je fasada ustanove, okrečena celokupna unutrašnjost objekta, zamenjena dotrajala stolarija i obezbeđen novi nameštaj i dekorativni predmeti za sobe u kojima borave korisnice sa decom.
“Nastavljamo i sa edukacijom stanovništva. Brojne su tribine, okrugli stolovi, predavanja, radionice, performansi i ulične akcije koje ustanova sprovodi, a sve u cilju podizanja svesti u borbi protiv nasilja u porodici i skretanja pažnje na ovaj veliki društveni problem. Takođe, brojni su istraživački radovi koje je ova ustanova sprovela na temu nasilja u porodici i iste prezentovali na naučnim i međunarodnim konferencijama”, zaključuje direktorka Šćekić.
