Juče je trebalo da se održi protest građana „Za čistiji vazduh“. U Nišu, i još nekim gradovima Srbije. Ne znam kako je bilo u ostalim gradovima, ali u Nišu nije bilo. Mislim građana na protestu nije bilo, pa su organizatori svoje okupljanje iskoristili da građane informišu o čistom vazduhu, ili njegovom zagađenju, kako god.
Organizator niškog okupljanja bilo je Udruženje slobodnih stanara, koje je građane na skup pozivalo preko društvenih mreža, saopštenjima putem medija i plakatima koje su lepili u gradu. Građana, bez obzira na pozive, na protestu „Za čistiji vazduh“, kao što rekosmo, nije bilo.
Organizatori tvrde da građana nije bilo, zato što su neinformisani. Da su bolje informisani, sigurno bi došli. Izvinte, a o čemu informisani? O čistom vazduhu? Ili nečistom, svejedno je. Šta ima da se informišu, videli su šta im se događalo u proteklom periodu, osetili, i bilo im je grozno,definitivno.
Mislim da su građani ovoga puta stvarno bili pametni. Procenili su da se ovaj problem ne rešava protestom. I ne rešava se,odakle god ga posmatrali. Ni kvalitet vazduha, ni ostali ekološki problemi. Dug je to proces rešavanja problema, i duga je to borba za očuvanje zdrave životne sredine, i teška….. a neki od nas bi, kao što to čine i u mnogim drugim prilikama, problem rešili protestom. Okupiš neke ljude, izađeš na ulicu, nosiš transparente na kojima nešto piše, odrediš govornika koji se u temu razume i, ono najvažnije, pronađeš krivca za problem. Pa se onda sva energija naroda usmeri ka krivcu, a ne ka rešavanju problema.
A ja bih, ovako dosadna, opet pitala: Izvinte, a ko je kriv za zagađen vazduh, u Nišu ili bilo gde? Koga treba da linčujemo, kako bismo lakše disali i kako bi nam vazduh bio čistiji?
Da se ne lažemo, na protest se kod nas izlazi sa predumišljajem, praksa je pokazala da je tako. Sa ciljem da se posle protesta nešto dogodi kada učesnici izvade keca iz rukava. Hoću reći krivca. Pa bace kamen na njega, a narod ko narod, odmah i on baca kamenice, ne znajući često ni zbog čega, ni na koga.
Koliko je ovakvih protesta u proteklom periodu bilo, samo se prisetite. Čim nam nešto nije po volji, ajmo na ulicu. Ajmo da pokušamo da bukom i halabukom rešimo probleme. Pa kad već izađemo, tu su nam i novinari koji obožavaju ovakve „izlaske“, pa su nam tu priče i priče, pa se iz protesta izrodi i poneki „junak“ koji se pojavljuje u svim medijima da bistri politiku, pa od komarca napravimo magarca i živimo u ubeđenju da smo nešto postigli. Nismo, ništa nismo postigli. A i ako jesmo, vrlo često je to bila pogrešna stvar izvojevana na mišiće. Ali ajde, demokratija dopušta ovakav vid izražavanja nezadovoljstva, a naši neselektivni umovi to koriste i zloupotrebljavaju.
Ali protest „Za čistiji vazduh“, pa to mi nikako ne ide u glavu. Pod pretpostavkom da su na ulicu izašli svi građani Niša, šta bi se dogodilo posle protesta? Ko bi nam dao čistiji vazduh? Ili ko bi nam sklonio nečisti?
Mislim da smo se zaigrali u demokratiji, samo što se u našim prilikama to igranje u najvećem broju slučajeva, ako ne i u svim, pretvori u politiku. Pa mi je, sa tog stanovišta, mnogo drago što građani nisu izašli na protest „Za čistiji vazduh“. Nešto se potajno nadam u sebi da smo se i mi građani trgli i postali, makar za nijansu, pametniji.
6.Februar
