Novogodišnje čestitke dugo niko nije kupovao ni pisao, a sada im je naglo porasla potražnja, dnevno prodam i do 300, a nisam sam koji prodaje, rekao je ulični prodavac novogodišnjih ukrasa i čestitki na Skveru omladine u Jagodini .
„Kupci su i stari i mladi, ali sam iznenađen, jer ih više kupuju mladi, za koje tvrdimo da ništa niti pišu niti čitaju ako nije SMS i onlajn“, rekao je prodavac cestitki.
Bas me je obradovala ova vest i ulila mi nadu da možemo, makar malo, da se uljudimo i uživamo u stvarima koje život čine lepšim i srećnijim. A sitnce su.
Jer, od kako su mobilni telefoni i Internet ušli u naše živote, stari dobri običaj slanja novogodišnjih čestitki nije više u modi. Da li se možete setiti kada ste poslednji put poslali novogodišnju čestitku, ili kada ste je dobili, a onda se setite i onog lepog uzbuđenja koje je znalo da nas preplavi kada otvaramo poštansko sanduće, i u njemu pronađemo čestitku sa koje se smeši Deda Mraz, a u njoj mnogo lepih želja od nekoga ko živi daleko od nas, a ko nam je drag?
Kada ste poslednji put nekome poslali čestitku, a kada ste poslednji put dobili od nekoga čestitku za Novu godinu, pritom se ne misli na čestitke putem maila, e-čestitke sa raznih sajtova, niti na SMS čestitke. Misli se na prave, kartonske, one zbog kojih se nekada Nova godina nije mogla ni zamisliti.
Novogodišnje čestitke, kartonske, sa romantičnim prikazima zimske idile postale su samo podsećanje na stara prohujala vremena. Podsećaju nas na detinjstvo i na toplu ,bajkovitu prazničnu atmosferu.
Gradovi su nam praznično ukrašeni i okićeni, ali već nekoliko godina unazad u njegovim glavnim ulicama i na kioscima nema nečega što je predstavljalo neizostvani deo novogodišnje ikonografije – čestitki.
U starom koferu uspomena i nostalgije, među starim fotografijama i starim dokumentima, svoje mesto strpljivo su, iz godine u godinu zauzimale i novogodišnje čestitke. Nakon protoka određenog broja godina, ponovo su nekome donele , izmamile osmeh, ali i setu.Većina onih kojima su adresirane, ili od kojih su dobijene nažalost, više nisu među nama.A one, čestitke i dalje su tu, da nas podsete da uživamo u nekim trenucima radosti, jer savaka Nova godina će vrlo brzo postati stara, daleka, zaboravljena…u hodnicima sećanja Svuda okolo je praznična rasveta, osvetljenje i lampioni svih vrsta, razne stilozovane figure koje svojim raznobojnim svetlima daju doprinos novogodišnjoj atmosferi.
Oni koji pamte „papirno doba” sigurno se ovih dana s čežnjom sećaju kako su nekoliko dana pre Nove godine zavirivali u poštansko sanduče, očekujući, umesto računa, šarenu novogodišnju čestitku.I sami smo danima pre toga pravili spiskove onih kojima ćemo poslati čestitke, kako nekoga ne bi slučajno zaboravili, zaputivši se potom u kupovinu, pažljivo birajući među desetinama čestitki one nama najlepše i najsvečanije.
Kao rekordna ostala je zabeležena 1970. godina, kada je u Srbiji isporučeno četiri milona čestitki. Koliko li je samo
tu stalo lepih želja?! Čestitke se danas razmenjuju više nego ikada, ali sada prostim klikom na ekran telefona ili kompjutera, kojim se praznične želje isporučuju u vidu SMS poruka i mejlova. I to je deo globalnog rituala u kome svi pođednako učestvujemo.
Kako god, savremeni psiholozi tumače kako običaj čestitanja Nove godine, sa lepim željama i nadom u uspeh, obnavlja pozitivnu društvenu komunikaciju, ukida ljutnje, konflikte i druge neprijatne obrasce u ljudskim odnosima. Ali i, svake godine ponovo, obnavlja veru u moć naših želja.
Zato me je obradovala vest da se u jednom našem gradu čestitke ponovo prodaju, da ih mladi najviše kupuju, i da se vraćamo nečem starom, što je dobro. Raduje me što ima nade da postanemo bolji. Možda već u idućoj godini. Želim od srca svima nama da postanemo bolji. Napisaću to i na jednoj novogodišnjoj čestitki, sa Deda mrazom posutim zlatnim pahuljicama…….potrudiću se da je pronađem. Valjda u Nišu negde postoji takva kartonska čestitka. Želja mi je da je nađem.
27.Decembar
