Navršilo se deset godina od smrti najvoljenijeg srpskog patrijarha. Njegova svetost patrijarh Pavle bio je 44. naslednik trona Save Nemanjića. U Metohiji i na Kosovu bogoslužio je 34 leta. Juče se u hramovima SPC služio parastos.
Mnogobrojni poštovaoci rado se sećaju lika i dela patrijarha Pavla i njegovih Beseda za nauk.
Njegova svetost patrijarh srpski Pavle pamti se kao čovek mira i poštovanja među ljudima, ma koje vere bili. Tako je po ustoličenju prilikom prvog boravka u Drenici u Deviču, jednom od omiljenih manastira u Metohiji, poručio: „Mir, sloga, bratstvo, pravda i onda će Bog biti s nama, car mira, pa ćemo moći odoleti i mi svi ljudi dobre volje svemu onome što nije dobro.“
Mir, kakav takav imamo. Slogu….pa ne bi se baš reklo. Bratstvo, imamo ga na papiru. A pravda, pravda je još uvek misaona imenica. Štro u prevodu znači da car mira, Bog, još uvek ne može da nas udostoji svog prisustva. Badava nam ljudi dobre volje, ako ih je toliko malo, da ne mogu da nadvladaju one druge, koliko god se trudili.
Patrijarh Pavle nam je, osim mudrih reči, u amanet ostavio i dela kao svedočanstvo. Da se neke stvari ne yaborave nikada.
Izdavački fond Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objavio je Sabrana dela i malu religioznu biblioteku omiljenog patrijarha koji je bio izuzetno posvećen kosovsko-metohijskim svetinjama.
„Bio sam 34 godine na Kosovu pa znam te prilike i neprilike koje su i onda imali i sada porušene crkve. Znam u Đakovici i redom. Nadam se da će ipak i u svetu doći do toga da je to jedna opšta vrednost koju treba da sačuvamo za Evropu i za buduće generacije“, govorio je patrijarh Pavle.
Svojevrsno svedočanstvo o uništavanju srpske prošlosti jeste i Zbornik godišnjih izveštaja nekadašnjeg episkopa, njegove svetosti Pavla – Raspeto Kosovo.
Dakle „ opšta vrednost koju treba da sačuvamo za Evropu i za buduće generacije“, kako je govorio patrijarh Pavle. Čuvamo mi, nije da ne čuvamo. Ali je malo koga u Evropi briga za ono, što u njima piše. Jer, da ih je briga, drugačije bi se i ponašali prema nama. I prema Kosovu, koje je godinama unazad u središtu pažnje i interesovanja svetske politike.
Patrijarh Pavle preminuo je 2009. godine i sahranjen je u manastiru Rakovica, nadomaqk Beograda. Iza sebe je ostavio neizbrisiv trag. Njegove reči i dela „svetle“ kao duhovni putokaz jednom narodu
„Čovek ne može birati vreme u kojem će se roditi i živeti. Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kojem narodu i od kojih roditelja“ – govorio je patrijarh Pavle.
Tu smo gde jesmo, i tako nam je kako nam je, jer mnogo toga ne zavisi od nas. Te stoga nije dobro ni da mnogo kukamo i poredimo se sa drugima. Jer nismo drugi, već smo Srbi, koji žive u Srbiji. I što reče patrijar – od nas zavisi kako ćemo se ponašati u datom vremenu. Kao ljudi, ili kao neljudi.
„Na ono što je izvan naših snaga ne obraćati pažnju, ne primati sve srcu i ne gnjaviti, ne cediti to u umu, nego uzagnuti – to će pomoći. Prebaciti sve svoje brige na Gospoda, to je rešenje.“, njegocve su reči. Mudre ko i sve druge, ali malo na njih obraćamo pažnju želeći da stvari, koje ne zavise od nas, silom menjamo. A ono neće, makar se sto puta zapeli i pokušali.
“Milioni običnih ljudi žrtve su nemaštine i gladi, dok manji broj živi u neograničenoj raskoši i telesnim zadovoljstvima. Mnogi narodi mukom i krvlju stečenu slobodu brane od nasilja globalističkog sistema”, istakao je patrijarh u Vaskršnjoj poslanici 2007, naglašavajući i upozoravajući na opasnost lažnih sloboda i demokratija i nametanje „unapred spakovanih i gotovih rešenja“.
Mnbogo je znao i mnogo vredeo, zato ga je srpski narod i proglasio svecem. Barem smo se toga setili, i tio dobro učinili, ako smo se već o mnoge njegove reči oglušili.
„Ne brini, nije Gospod daleko. On je tu sa tobom, zato dočekuj sve mirno, bez žurbe i nervoze, pa ćeš moći sve izdržati sa Njim. To je stvarnost.“…….da upamtimo bar nešto, ako smo mnoge druge njegove misli zaboravili.
16.Novembar
