Danas je svetski dan ljubaznosti. Sto će reći, danas nam je obaveza da budemo ljubazni, iako je ljubaznost odnos, koji bi trebalo da negujemo svakodnevno i u svim prilikama.
Ustanovljen je pre 21 godinu u glavnom gradu Japana, Tokiju a iz želje nekoliko humanitarnih organizacija da se malim znacima pažnje, ljudima oko sebe ulepša dan i bar malo popravi raspoloženje.Što uopšte nije čudo, japanci su ljubazni svih 365 dana u godini, ne samo danas.
Ne obeležava se ovaj dan podjednako u svim zemljama sveta, negde mu se pridaje veća a negde manja pažnja. Posebno se obeležava u Kanadi, Japanu, Australiji, Nigeriji, Saudijskoj Arabiji, a sve veću popularnost stiče i u Indiji, Italiji, Singapuru, Velikoj Britaniji.
Kod nas nema nekog naročitog obeleževanja a valjalo bi. No, to ne bi trebalo da nas sprečava da pojedinačno uradimo nešto lepo za druge ljude. Osmehnuti se, zahvaliti se, pomoći starijoj osobi da pređe ulicu, oko stvari, poslati lepu poruku dragoj osobi, pomaziti kucu, ništa ne košta a čini da svima bude lepše. I onima kojima je lep gest namenjen ali i onima koji ga čine.
Kada smo bili mali, učili su nas da kažemo „dobro jutro“, „molim vas“ i „hvala“. To je bio znak dobrog vaspitanja. Danas, čini se da su ove male čarobne reči nestale zajedno sa osmehom ljudi. U stvarnosti, iza ovih jednostavnih zaboravljenih riječi, postoji daleko ozbiljniji fenomen koji se širi: dobrota polako nestaje iz sveta.
A potrebno je samo malo reči, koje bi nam ulepšale dan. Čak ni reči nisu potrebne. Dovoljan je osmeh, prijatan izraz lica sa kojim se srećemo, bilo koji gest iz kojeg izvire ljubaznost. Kada ste poslednji put tako nešto videli? Ili je , možda, bolje pitati – kada ste se vi poslednji put tako poneli prema nekome?
Istina, današnji svet nije baš najbolje mesto za širenje ljubaznosti jer nas je opteretio mukama, brigama i stresom. Mi samo projektujemo ono, što nosimo u sebi. Kada bi, međutim, uložili mali napor i sami bili ljubazni, verujte – vratilo bi se. Kažu da je čovek kao ogledalo. Ako mu se smeješ, i ono se tebi smeje. Ako si smrknut, biće i ogledalo smrknuto.
Nije zato lako danas biti ljubazan. Ali ljubaznost i nije odraz slabosti. Naprotiv. Mora se biti veoma jak, da bi mogao biti i ljubazan.
Ljubaznost se rađa tamo gdje stanuje hrabrost: u srcu, i to su blisko povezane vrline. Jer u ovom svetu u kome se širi ravnodušnost, gde ljudi više vole da snimaju katastrofu sa mobilnim telefonom umesto da pomažu, gde postoji potpuno neuravnotežen ego kult, biti ljubazan je…….pa, gotovo, sramota. Lako je biti agresivan, ljut, sarkastičan: dovoljno je dati glas najprimitivnijim instinktima, tada postajemo nesposobni da se otvorimo svetu, nesposobni da pokažemo kako se stvarno osećamo iznutra. Postajemo suvi I ogorčeni ljudi, postajemo kritičari, nesposobni da vidimo lepotu u drugom jer ne možemo to videti u sebi. Pokušavamo rušiti, uništavati druge rečima, a zatim gestovima; zagađujemo se emocijama koje nam se vraćaju.
To je ono ogledalo, o kojem vam govorim.
Nemojte samo danas, ali makar počnite danas ako to niste navikli činiti. Uvedite ljubaznost u modu. Utuvite sebi u glavu ta je to trend, da ako se tako ponašaš, onda si baš in. Možda će vam lakše ići navikavanje na ljubaznost. Široko se osmehnite komšiji u liftu, uz ljubazno dobro jutro, a još je bolje ako ga pitate i kako je. Njemu će biti dobro, a vama još bolje. Proba ništa ne košta, pa da pokušamo. I tako više puta, sve dok nam ne pređe u naviku.
13.Novembar
