Opozicija i vlast ponovo razgovarali. Svaki razgovor je bolji od bilo kakvog sukoba, često kažemo, ali ovaj razgovor vlasti i opozicije je razgovor gluvih telefona, i razgovor sa unapred formulisanom namerom, da do dogovora ne dođe. Narod bi da se oni dogovore, da nešto iz priče proistekne, međutim ništa. Gledajući i slušajući sa strane, možda su oni nešto i uradili, i napravili pozitivni pomak, kako reče Antonijević, ali narod to niti vidi, niti čuje, ponajmanje razume.
Profesor FPN Zoran Stojiljković je posle razgovora ocenio, da je ovo sada „normalizacija jednog okupiranog sistema“, a ne promena izbornog sistema. „To je korak nazad, jer kad bismo govorili o reformi izbornog sistema, onda bi se videlo da se i mi građani pitamo nešto, ko će se tu naći. Nezakonito je da vam kampanju vodi i da se slika neko ko uopšte nije na listi“, rekao je on.
Sasvim logično, i sasvim razumljivo, ali nije nedostižno ukoliko se obe strane gledaju u oči, i jedna drugu slušaju, I što je najvažnije čuju. Ne bih baš rekla da je tako, jer svako od njih svira svoju pesmu, po svojim notama, a narod bi trebalo da igra. Malo će teže to ići, narod se zbunio.
Ujedinjena Demokratska stranka je saopštila da neće odustati od zahteva da se poštuje rok od minimum devet meseci od eventualnog prihvatanja zahteva opozicije i tima nezavisnih stručnjaka do održavanja izbora i sugerisala da rok za izbore bude pomeren.
„Ukoliko Evropska unija privoli vlast na sporazum koji bi obezbedio održavanje slobodnih i poštenih izbora, koji podrazumeva jasne mehanizme za njegovu primenu i kontrolu, smatramo da je potreban period od 9 do 12 meseci za stvaranje normalnog političkog ambijenta i održavanje slobodnih izbora“, ističe UDS.
Dakle, oni hoće da se izbori odlože, kako bi bili fer i pošteni. A tek posle će videti ima li uslova za fer I poštene izbore.
Zvali su Mekalistera, i on se odazvao rekavši da će EP posredovati u razgovorima, ukoliko ga predsednica Maja Gojković pozove. Maja Gojković ga je pozvala, dakle nema problema što se toga tiče, ali opet ima problema. Deo opoziicije se oglašava i kaže „Jaka stvar, ako Mekalister bude sedeo pored Maje Gojković“.
I tako dalje, i tako bliže…..da ne ređam više, jer uvek postoji „ali“ , „daj da se dogovorimo“ je strano za političare.
U međuvremenu studenti i dalje blokiraju beogradski Univerzitet. Da se preispita diploma Siniše Malog, ili da se crkne. I to se, pretpostavljam, uklapa u uslove za održavanje fer i poštenih izbora. Jer ako se to ne uradi, nema izbora.
Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio da nova akademska godina počinje u otežanijim okolnostima, jer je zgrada Rektorata nekoliko dana u blokadi, čime se narušavaju prava velikog broja studenata.
Šarčević je rekao da rektorski tim pregovora sa grupom studenata koja je u zgradi Rektorata I da njihovi zahtevi nisu studentski, već politički, čime narušavaju prava većine studenata.
I šta sad, kuda i kako dalje, kada se političari ponašaju ko jarci na brvnu. Narod gleda sa strane i navija, a u suštini mu nije baš najjasnije šta im je namera, osim da zajedno padnu u vodu. Što u prevodu znači – briga njih za narod, sekiraju se samo da se na brvnu zadrži jedan, a da drugog odnese voda.
Prilično mučna i za građane, koji samo hoće bolje da žive, nerazumljiva priča. Ali šta će, ako hoće bolje da žive, moraju da stanu na jednu stranu. I stanu, onako, kako ih trenutak i situacija
ponesu. Bez nekog ozbiljnijeg i razumnog razmišljanja, često vodeći se trenutnim osećanjima i simpatijom prema akterima.
Uobičajeno je da se, kad sve prođe, počešu po glavi, razmisle i otvoreno priznaju kako su se prešli. Ali ….otišla baba s kolačima. Moraće da trpe novi mandat neke nove vllasti, sve do sledećeg megdana. A život ne traje večno, prođe dok si reko britva. U njemu uživaju oni koji su na brvnu, posmatrači sa strane ostaju posmatrači, misleći da su nešto važno u priči. A nisu, samo su instrument u rukama onih, koji veštije njime barataju.
22.Septembar
