I ove, kao i ranijih godina, gej polulacija je održala svoju Paradu ponosa u Beogradu. Nakon šetnje centralnim gradskim ulicama, završila se žurkom u parku Manjež . Tokom šetnje nije bilo incidenata sem napete situacije i dobacivanja na raskrsnici ulice Bulevara kralja Aleksandra, gde su ih dočekali protivnici Prajda.
Saobraćaj u centru Beograda bio je otežan, u mnogim ulicama i prekinut, a skupove je obezbeđivao veliki broj policajaca. Parola ovogodišnje parade bila je „Ne odričem se”.
I nisu se odrekli……svojih zahteva iz ranijih godina i želje da budu jednaki sa ostatkom naroda. Premijerka Ana Brnabić, koja je sa svojom partnerkom učestvovala na Prajdu, obećala je promenu Zakona, koji će garanotvati prava gej populaciji. I sve to nije sporno, ali je sporno prilično nametljivo i previše slobodno ponašanje pripadnika ove populacije, koje je odećom i gestovima seksualizovano do krajnje mere i neukusno za one, koji gledaju sa strane, a nisu gejevi. Pravdaju svoje ponašanje seksualnom slobodom, a protiv uštogljenosti i stereotipa koji vladaju u društvu. I daju primer kako se treba sutra, prekosutra i kroz par godina ponašati, da bi bio slobodan. Seks na očigled prisutnih, što da ne? To je izraz slobode? Pa ne bi se baš reklo, to je pre izraz pada morala i neodmerenost u onome što se želi i traži, uz iskorišćavanje kočnica u društvu, koje su popustile u pogledu gej populacije.
Prošle godine podigla se velika debata oko tranvestita obučenog u narodnu nošnju, kao i oko učesnica koje su se predstavile kao Vlažena Marija i Ostroga. Polemisalo se da se time ne pomaže
ugroženim grupama i da je to što rade vređanje vere i tradicije. Ove godine nosila se aplikacija Bogorodice na čarapama.
Volela bih da mi neko objasni šta to znači i čemu služi? Neko želi da se predstavi kao drugačiji? Pa već je drugačiji, nisu mu uopšte potrebne čarape sa Bogorodicom. Pre će ovo biti budalisanje iz neobjašnjivih razloga onih, koji su uspeli da se izbore za javno pokazivanje svoje različitosti na ulici. I trpeljivost onih koji nisu različiti, a nebrojeno puta ih je više, da sve to posmatraju sa grčem u želucu, i prave se blesavi.
Da preskočimo plesačice koje su svojom koreografijom neodoljivo podsećale na one iz noćnih klubova. A šta to znači, drugari gejevi? Rado bismo da čujemo objašnjenje.
A tek parola „Albanci su naša braća” pojma nemam šta znači. Zalutalu politiku tamo gde joj mesto nije, ili nešto sasvim treće što običan, normalan svet ne razume.
Slučajno, ili namerno tih dana se u medijim pojavio tekst koji govori o tome da su zvaničnici britanskog Nacionalnog zdravstvenog sistema preporučili vaspitačima u obdaništima da se ne obraćaju deci sa „dečak“ ili „devojčica“ jer bi ta vrsta jezika u kojoj se jasno određuje pol mogla kasnije da vodi nasilju i ubistvima.Osoblje će se obučavati tako da izbegava rodne stereotipe, kao i tome kako komunicirati sa decom i kako izbeći „nenamernu segregaciju“.
Stići će to i do nas,ne brinite, ko što je stigla preporuka da se roditelji više ne zovu majka i otac, već roditelj jedan i roditelj dva.
E tu mi, verujte, popucaše svi filmovi u glavi. Da deca naše dece više neće imati mamu i tatu, da ih nećemo učiti da izgovore prvu reč, a prva reč je mama, kako im ne bismo usađivali u mozak razliku među polovima jer, ko zna, možda se upravo u našim
rukama nalazi budući gej. Da će u obdaništu biti svi jednaki, ne dečaci i devojčice, već bespolna deca,da će……ne smem ni da zamišljam šta sve može, u njihovom odrastanju, da se promeni, čak bude regulisano i zakonom. A zbog čega? Kako bi se mala, malecka, najmanja manjina u ovom i svim društima, osećala dobro i ravnopravno sa ostalima. Da joj se ogromna većina povinuje, kako bi njoj bilo dobro? Ne pade li nekom na pamet da tako od malih nogu počinujemo da negujemo gej populaciju?
Što bi se reklo ovde kod nas u Srbiji……e, neće ga majci. Naši unuci će majke zvati mama, a očeve tata i tačka. Tako je odvajkada bilo, a tako će i biti. Izvinjavam se, mnogo se izvinjavam svim gejevima, kojeg god roda bili, i molim uljudno neka gledaju svoja posla i nas, koji to nismo, ostave na miru. Valjda i mi imamo pravo na nekakva prava.
17.Septembar
