Nauka dokazala: Ljudi su sve gluplji, sredinom devedesetih se nešto dogodilo……čitam ovih dana. Zapravo, ne moram uopšte da čitam, to se golim okom vidim i golim ušima čuje.
Podaci govore da je u prošlom veku svaka generacija odrastala u ljude inteligentnije od svojih roditelja. Na standardnim testovima inteligencije, koje su deca polagala u većini zemalja razvijenog sveta, prosek bi se svakih nekoliko godina pomerao naviše. Ono što je bio prosečan IQ 1950. godine daleko je ispod proseka izmerenog 1980. godine.
Taj fenomen dobio je ime Flinov efekat, prema naučniku Džejmsu Flinu, Novozelanđaninu koji je jedan od prvih primetio ovaj trend.
Prema svim dostupnim podacima, Flinov efekat počeo je da usporava u osamdesetim godinama prošlog veka, i potpuno je nestao u devedesetim. Čovečanstvo je, čini se, došlo do vrhunca kolektivne inteligencije.
A onda su usledile brojne naučne teorije i proučavanja kako bi se zaključilo zašto nove generacije postaju gluplje od svojih predaka, kada imaju sve na raspolaganju……i genetski materijal, i bolji život, i brižnije roditelje (koji sve čine za svoju decu), bolje uslove za učenje, novu tehnologiju kao ispomoć…….ajd da ne nabrajam više, pošto imaju sijaset toga što su ranije generacije mogle samo da sanjaju.
Sve postane komplikovano kada se naučnici bace na proučavanje, kada čoveka stave pod mikroskop, kada počnu da većaju oko sitnica koje su bile razumljive čak i deci starije generacije, kada od komarca naprave magarca.
A stvar je prosta ko pasulj. Sve gore navedeno ( u gene se ne mešam) zaglupljuje novije generacije. Kultura mladih je stagnirala,bukvalno se zaglupila. Fokusira se primarno na mobilne telefone, računare i video-igre umesto na čitanje i međusobne razgovore. Mladi ne misle, sve što ne znaju izguglaju na guglu. Za sve što im nije jasno, traže objašnjenje na internetu. Uče od mašine, umesto od majke, oca, babe i dede, koji su nekada pružali svojim potomcima osnovna znanja, dovoljna za temelj, a posle……posle su kuću sami gradili. Svojom pameću i svojim umećem……pa neko napravi samo prizemlje, a neko bogami i kuću na više spratova. Ovisi od čoveka, i njegove inteligencije. I zato su mladi tada bili pametniji od roditelja. I zato danas nisu. Sve imaju na poslužavniku, samo da gutaju. A što bi onda učili, kad imaju dugme sa svim odgovorima. Prosto……..setite se samo koliko smo se , kao klinci, mučili oko tablice množenja i deljenja. Mislite li da deca danas to imaju u glavi? Što bi, kad imaju u digitronu. A svaki organ atrofira, kada se ne upotrebljava…..i to smo naučili u osnovnoj školi. Dakle, i mozak atrofira.
Žalosno je gledati te mlade ljude, podlegle savremenim tehnologijama, koji su postali živi roboti…….bez kreativnosti, ideja, bez mozga …..a što je najgore i reči im polako blede. Ne umeju da govore, ne umeju da se izraze, a i ne zanima ih sve ovo, ako baš hoćete. Par poštapalica, smeštenih u malom mozgu kao rezerva, nadomeste sve reči i svako normalno izražavanje.
Neću da podsećam da su nekada mladi čitali, mnogo čitali, reči su se same gomilale u glavi i često su njihove izgovorene rečenice, bile za divljenje. Gradili su sebe na znanju i mudrosti pametnih ljudi, pa su mnogi i prevazišli svoje učitelje.
Krivicu u čitavoj ovoj priči snose i roditelji, koji sve ovo dopuštaju, jer im ide na ruku, imajući u vidu da se oslobađaju svojih roditeljskih obaveza i ne gube vreme oko deteta. Čak i da pokušaju da dete prisile, to će teško ići u okruženju u kojem živimo. Osim toga, mogu biti optuženi i za nasilje nad decom.
Mnogo je, s jedne strane, kompleksna ova priča oko „zaglupljivanja” mlađe generacije. Sami smo, međutim, zamutili čorbu, pa ćemo sami i da je kusamo. A usput će se roditelji, koji još uvek mogu da uoče brojne greške na putu zaglupljivanja, živi da se pojedu što njihovo dete ne liči na njih. Nekada je bila sreća da dete ne liči na roditelje, jer je stasavalo u kvalitetnijeg i pametnijeg čoveka od onih, koji su ga rodili. Danas je tuga gledati pametne roditelje, koji su stvorili glupu decu koja nisu ni za gde, i ni za šta.
Nauka nam dakle, za proučavanje ovog fenomena, nije uopšte potrebna. Potreban nam je neko, ko će pronaći „lek protiv zaglupljivanja”.
14.Septembar
