Glumica poslednje festivalske večeri 54. Festivala glumačkih ostvarenja je Snežana Bogdanović, koja je u filmu “Šavovi” igrala glavnu ulogu, majku koja traga za svojim sinom, žrtvu prodaje beba, istiniti događaj koji još uvek potresa Srbiju.
Na konferenciji za novinare Snežana Bogdanović je rekla da je prvi kontakt sa temom filma u stvari imala tako što je pogladala dokumentarni materijal koji je Milan Terzić snimio sa Drinkom Radonjić, ženom, po čijoj sudbini je snimljen igrani film.
“To je bilo toliko uzbudljivo da sam samo pomislila da li ćemo uspeti da njenu priču ispričamo na sličan način, da donesemo tu količinu uzbuđenja. Znači, ona je bila apsolutno inspriativna i ja nisam imala nijedan trenutak sumnje i zadrške da ja to ne želim da radim. Glumac bi trebalo da bude hrabar i da poseti sva ona mesta koja pripadaju nekom ljudskom iskustvu, koja su toliko komplikovana da možda drugiljudi nemaju toliko želje i ne pristaju d aodu tamo. Ja sam u tom smislu bila apsoplutno isprovocirana zato što nemamo često šansu da se bavimo pravim velikim pričama i da usmeravamo svetlo na događaje ove vrste i glumac ima naravno veliku slobodu kada pravi imagitivne karaktere i učestvuje u pričama koje su isto tako fantastične i kreativne. Ali postoji jedna druga vrsta odgovornost ja sam od početke osećala tu vrstu provokacije da želim to da pričam”, rekla je na u susretu sa novinarima Snežana Bogdanović.
Njenoj glumi nije se imalo šta zameriti. Bez mnogo razgovora, dijaloga, Snežana je prenela živu i potresnu emociju kojom film diše.
“Dijalog je samo predlog, to su samo reči a život je ono što glumac donosi. Ako razumete priču, ako razumete ideju koja iza toga stoji , ako razumete karakter koji radite onda su reči nebitne. One samo služe kao neka vrsta komunikacije sa publikom”, kaže proslavljena glumica.
Objašnjava kako je upoznala Drinku, tragičnu žrtvu priče koju je prenela na filmsko platno, i provela sa njoj dosta vremena.
“Ona nije žena od mnogo reči. Ona ne priča mnogo, ona je apsolutno u kontroli svojih emocija i svega onoga što joj se dešava tako da je moja ideja bila da se apsolutno oslonim na nju. Da pratim nju i donesem njenu priču. Ako je ta priča podrazumevala malo reči, malo teksta a to je bila odluka iza koje smo i Miša i ja stali zajedno, čak smo tokom rada izbacivali neke replike jer su bile nepotrebne, jer se videlo to smo hteli da kažemo. Neke scene jako dobro pokazuju njena osečanja, gde ona ide , šta radi tako da nije potrebno uopšte pocrtavati to” dodaje Snežana.
Pre snimanja filma Snežana Bogdanović je, kako je rekla, odlazila često u malu krojačku ranju u Beogradu u kojoj Drinka radi. Sa mnom je po dva sa dva u sred leta, dva meseca bez klime provodila vreme. Uz nju, koja šije i sama je naučila da šije.
“Puno sam pričala sa njom. Što sam više vremena provodila s njom počinjala sam sve više da ličim na gospođu Drinku. Vrlo često sam je posmatrala kad ona to nije znala, kad bismo se rastale ja sam je gledala kako hoda, kako nosi tu svoju muku, taj svoj bol, sa jednim dostojanstvom i upornošću. Moja želja je bila da je ne izneverim. Veoma je delikatno kad pravite karatker, možete da dođete u tu opasnost self imidža i da zarad kreacije zaboravite osnovnu ulogu zbog koje pravite film. Trudila sam se da se to meni ne dogodi i da ostanem verna toj ženi i da sam ja znajući da sam ja ustavri njen glas i da ja treba njenu priču da ispričam”.
O svojim transformacijama na filmu kaže :
“Volim kad se glumci transformišu. Vrlo često reditelji nas stavljaju u neke ladice, ovaj je za ovu ulogu a onaj za onu. Ja ne volim tako nisam Moja sredstva kao glumac i ako ima želju da pravim karakter ond aje to moje sredstvo. Ne ide to lako. Ima tu sujete ali morate kao glumac da raskrstite s tim ako želite da se bavite ovim poslom”
Glumica Snežana podsetila je novinare da je već bia nagrađivana na Filmskim susretima.
“Sa svojom prvom ulogom dobila sam u Nišu nagradu „Carica Teodora“ i to ej bilo. Ja sam mislila da će svi festivali tako da izgledaju. Ta količina ljubavi dolazi od publek. Nemaju svu festivali takvu energiju koja dolazi od publike. Mislim da NIšlije znaju koliko glumci vole Niš.”
O temi filma, prodaji novorođenčadi Snežana kaže da ova vrsta problema nije nešto što pripada našem prostoru.
“Još na konferenciji u Berlinu nama su prilazili ljudi i novinari i govorili kako imaju slična iskustva u svojoj zemlji. Takve stvari su se dešavale i van ove regije. Kad smo došli an premijeri u Beogradu prilazile su nam majke i bilo je dirljivo. Mnoge su dolazile sa dokumentacijom, svaka je imala svoju tužnu priču, neke su živele u nadi da će se nešto pokrenuti i rešiti, druge su odustale, meni je lično sve to bilo jako potresno da slušam”, rekla je Snežana i dodala da je velika odgovornost institucija, sistema u ovakvim tragičnim događajima.
“Nikada ne smemo da zaboravimo kolika je moć nas pojedinaca. Uvek imamo slobodu da odlučimo kako ćemo da mislimo o nečemu i kako ćemo se postaviti nečemu što je ispred nas i u tome je naša snaga a mi to nekada zaboravimo”.
