Gradski Portal 018 – 05.03.2019
Da bude više priča sa juga Srbije, posebno o “običnim” ljudima, te da se o Pirotu, Vranju ili Lekovcu ne izveštava na javnom servisu samo kada su predizborne kampanje i poseti ih neki državni zvaničnik, već i kada ima problema sa divljim deponijama ili nešto ne funkcioniše u bolnici – neke su od preporuka građana koje su kao pismo poslate Programskom savetu RTS-a.
Koje su potrebe i želje Piroćanaca, Vranjanaca, Leskovčana i Nišlija kada je reč o RTS-u, prošlih nekoliko meseci popisivali su
Naime, predstavnici niškog Media i reform centra, Nacionalne koalicije za decentralizaciju i Filozofskog fakulteta u Nišu popisivali su prethodnih nekoliko meseci koje su potrebe i želje Piroćanaca, Vranjanaca, Leskovčana i Nišlija kada je reč o RTS-u. Povod su bili rezultati istraživanja „Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?“, koji su pokazali da veliki broj građana i građanki juga Srbije, čak 39,5%, smatra da RTS nedovoljno izveštava o temama van Beograda, dok čak 16,7% ispitanika smatra da su teme van prestonice na RTS-u potpuno zapostavljene – objašnjavaju iz Media i reform centra.
Dobar potez Medija reform centra, ali – rekla bih – prilično uzaludan. Nije ni prvi ni poslednji koji, i bukvalno, zapomaže pred javnim servisom da jug Srbije bude primećen, da se o njemu progovori, da se uvaže krupne, za građane, važne teme – jednako kao što su uvažene u prestonici iz koje smo informisani i kada cev pukne na Čukarici.
Svojevremeno je onaj stari radio Niš i ono staro dopisništvo RTS iz Niša nekako i moglo da progura takve teme i da se o njima progovori.Postojale su, na Radio Nišu recimo, emisije u kojima je Niš u rubrikama bio stalno zastupljen: kultura, privreda, politika, Dobro ti jutro Srbijo, Dobro ti veče Srbijo……i ne mogu sada baš svih da se setim. Pa se je dobijala prilika da se nešto iz ovih krajeva kaže, a da to čuje cela Srbija. I Radio 202 je svojedobno tretirao teme iz svih krajeva , pa i najzabačenijih, ove naše lepe zemlje.
A onda se lagano krenulo sa centralizacijom. Onako, ispod žita. Gašenjem radio Niša i marginalizacijom TV dopisništva, RTS je uspeo da ostvari svoj san – da mu lokalni mediji služe, ne za popunjavanje programa dobrim novinarskim temama, već za „krpljenje rupa“ u programu. Kad ne mogu da popune program, onda pozovu dopisnike, pa daj što daš.
Ne bih ja tu u potpunosti svaljivala krivicu na RTS. Samoritički bih bacila pogled i na nas u Nišu, koji smo se prodali Beogradu „za šaku dolara“. Odnosno za kakvu takvu platu ( tri puta manju od beogradske), za radno mesto posle petooktobarskih promena ili za nešto treće, što je u tom trenutku moglo da se unovči. A unovčili su ga pojedinci, zabrinuti za sebe i svoje mesto u društvu, a ne za Niš i njegovu poziciju na medijskom polju Srbije. I naravno tadašnje rukovodstvo grada koje je, takođe, više bilo zabrinuto za svoje pojedinačne fotelje, nego za tamo neki radio Niš ili TV dopisništvo.
Sada bismo da vratimo ono što smo sami pustili da nam izmakne iz ruku. To će malo teže ići. Ne zavisi to od građana koji u anketi iskazuju svoje želje. One nisu sporne. Sporno je ko će ih i kako sprovesti u delo. I da li to taj neko uopšte hoće. A zašto bi, i za čije babe zdravlje.
Kapa dole Medija centru što je načeo ovu temu. Ako ništa drugo, barem je otvorio pitanje neodgovornog ponašanja pojedinaca prema onome što imaju, a olako ga daju drugome, da bi posle kukali kako im je oteto. Nije. Prodali smo se sami, pa nas sada nema. U nacionalnim medijima, a ni u mnogim drugim oblastima života. Stoga – jedan nula za njih, a mi ćemo čekati neku drugu utakmicu, u kojoj – nadajmo se – neće biti varanja.
5.Mart
