Gradski Portal 018 – 11.02.2019
Planina Željin bila je 10.februara 2019.godine svojevrsno planinarsko središte Srbije. Na Željinu, koji spada u grupu kopaoničkih planina i prostire se između planine Kopaonik i planine Goč, i između reke Ibar i reke Rasine, okupili su se planinarke i planinari iz Niša, Aleksinca, Trstenika, Vranja, Žitorađe, Prokuplja, Kraljeva i Ušća.
Planina Željin bila je 10.februara 2019.godine svojevrsno planinarsko središte Srbije. Na Željinu, koji spada u grupu kopaoničkih planina i prostire se između planine Kopaonik i planine Goč, i između reke Ibar i reke Rasine, okupili su se planinarke i planinari iz Niša, Aleksinca, Trstenika, Vranja, Žitorađe, Prokuplja, Kraljeva i Ušća.
U nedelju, 10.februara, planinarke i planinari ipak su se ka vrhovima Željina penjali u neuobičajeno dobrim uslovima, po vremenu znatno blažem od očekivanog. Tri grupe planinarki i planinara, na vrh Rogavska čuka (1785 m), koji je i najviši na Željinu, penjali su se iz tri različita pravca. Velika grupa koju je okupilo Planinarsko društvo „Preslap“, uspon je izvršila iz sela Ploča, obilaznom stazom koja na željinsku kupu izlazi sa zapadne strane. Ovu grupu predvodili su Miroslav Dokman, Nenad Stevanović i Vladimir Lekić iz Kraljeva, koji je planinarkama i planinarima sa juga Srbije besedio o planinama zapadne Srbije. Mnoge od ovih planina videle su se jasno sa vrha Rogavska čuka, jer sunčano vreme je i omogućilo odličnu vidljivost. Tako su se mogle videti obližnje planine Goč, Gledićke planine, planina Lepa gora, Jastrebac i Kopaonik, ali i udaljenije Rtanj, Suva planina i Stara planina. Od planina zapadne Srbije, uživalo se u pogledu na Crni vrh, na Stolove, na Radočelo, na Čemerno, na Ravnu planinu, na Studenu planinu, na Goliju, na Jadovnik. Jasno uočljive bile su i planine u susednoj Crnoj Gori – Hajla, Komovi, Durmitor i Prokletije. Niška grupa prešla je na akciji ukupno 20 kilometara. Par planinarki i planinara iz ove grupe popeli su se i na susedni vrh Ploška čuka (1779 m). Niška grupa se ka selu Ploča spustila preko lovačke kuće i mahale Jovančevići.
Jedna grupa planinarki i planinara iz Kraljeva, uspon na Željin
izvršila je sa njegove severoistočne strane, iz pravca Mitrovog polja,
ispod planine Goč. U oba pravca, oni su prepešačili impresivna 23
kilometra.
Najzad, planinari iz Trstenika popeli su se na najviši vrh Željina
iz pravca sela Ploča, ali klasičnom stazom, koja je uključivala i
savladavanje dve veoma strme deonice.
