Gradski Portal 018 – 08.02.2019
Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije, nekadašnji koalicioni partner Srpske napredne stranke, na konferenciji za novinare izneo niz kritika na račun čestog pojavljivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića u medijima.
„Daj nam pauzu neku, da možemo da živimo normalno, da te ne gledamo jedan dan. Ajde odredi nam dan kada možemo da te gledamo, jer nam je muka da te gledamo“, rekao je između ostalog Ilić.
Velimir Ilić, izgleda, ima televizor bez dugmeta za menjanje kanala, a i dugme za isključivanje i uključivanje mu zakazalo. Zastareo neki model televizora, zaostao iz doba Veljinog svakodnevnog pojavljivanja.
Šalu na stranu, natera me Velja na razmišljanje. Stvarno, koliko često bi političari trebalo da se pojavljuju na ekranu, ili u novinama? Da li ih je previše, ili (što je I teorijski nemoguće) premalo?
Ne postoji, na žalost, mera za merenje ove pojave. Postoji samo saznanje da je oduvek tako bilo (i u Veljino vreme), da je i sada tako, a kako stvari stoje i dugo će još tako biti. Krivicom političara, ili još ponekog?
Nije mi namera da branim političare, umeju oni to i sami. Stoji, međutim, činjenica da nisu jedini krivci što im je televizor „stalno mesto prebivališta“. Vole oni da ih stalno ima, nije da ne vole. Milo im kada se pojave, ali kao „dobri momci“, ne i obrnuto. A što znaju da budu nezgodni, kada je obrnuto, ne pitaj. Zovu telefonom, ljute se, neki i prete……valjda misle da im je to u opisu posla. Ruku na srce, i novinari snose deo krivice zbog prečestog pojavljivanja političara u medijima. Pa kako drugačije da im se dodvore, nego da ih stave u medije I kad treba, I kad ne treba.
A da li treba svakodnevno da ih bude na televiziji? Pa zavisi, od slučaja do slučaja. Vučić je predsednik države, moramo da znamo šta je radio, gde je bio, šta je uradio tamo gde je bio, i gde namerava da ide. Čik da se usudi da nam sve to ne kaže. Onda bi bilo – sakrio se iza zatvorenih vrata, nešto mulja u tajnosti a nas ne pita, mora da nam se radi o glavi kad ne znamo.
Svetu se, definitivno, ne može ugoditi, jednako kao i političarima, činjenica je. Najzanimljiviji (barem meni) su bivši političari. Likovi koji su svakodnevno bili u svim ozbiljnim i neozbiljnim emisijama, na svim programima i televizijama, u kojekakvim mogućim i nemogućim prilikama. Naviknu ljudi da „stanuju u televizoru“ ( poput Velje Ilića), pa kad promene mesto boravka, krivo im i pate.
Kako to da se Vučić svakodnevno pojavljuje na televiziji, a Velja ne može? Velja voli kratka, ali nebulozna pitanja.
Postoje bivši političari koji, s vremena na vreme, plate gostovanje na nekoj televiziji. Čisto da ih prođe merak. da ih neko nešto pita, da oni nešto kažu, da ih narod ne zaboravi. Oni se zovu bivši predsednici, bivši premijeri, bivši ministri i bivši sve i svašta. Mnogima nije jasno u čemu je ovde štos. Štos je, dargi moji, u toem da im, pored fotelje, mnogo više nedostaje televizija.
I još nešto da vam kažem: za televizijom najviše kukaju i najviše je žele upravo oni koji, kada su bili na funkciji, nisu izlazili iz telrvizora. Ne smeta njima Vučić, koji se pojavljuje svakodnevno Smeta njima što su sami postali nešto nevažno I što im se ne pruža prilika da se pojave i prosipaju pamet narodu. A i to ne umeju lepo da iskažu ni sroče. Nema veze, nisu umeli ni kada su priliku imali na tacni.
8.Februar
