Gradski Portal 018 – 25.01.2019
Najvulgarnije, prostačko vređanje žena u javnom životu, koje je započeo aktivista Saveza za Srbiju, glumac Sergej Trifunović, nastavljeno je tvitom Đorđa Višekrune, u kojem najsramnije vređa predsednicu opštine Savski venac Irenu Vujović.
Višekruna, široj javnosti poznat samo po tome što je pozivao na ubistvo predsednika Srbije, po istoj, ovih dana viđenoj, matrici o Vujovićevoj govori kao o ženi koja se bavi najstarijim zanatom na svetu ( izrečena reč nije za javnost, zbog pristojnosti), i još dodaje „bez grama mozga“.
Izgleda da ćemo Karleušu malo da ostavimo na miru. Prelazimo sada na Sergeja Trifunovića i njemu sličnih. Mada, iskreno rečeno, ne znam što se uopšte bavimo i jednim i drugim i trećim. Posebno Trifunovićem, koji – onim što radi – sam govori o sebi. Ne treba ništa ni dodati ni oduzeti.
Nije stvar u tome da čovek ima stav, nije problem da svoj stav iznese u javnost, uopšte nije sporno da se njegovo mišljenje razlikuje od mišljenja drugih ljudi. Stvar je u pakovanju misli i stava. U ambalaži koju koristi da bi, ono što misli, prodao javnosti. U marketingu kojim se služi kako bi javnost pridobio da proizvod kupi. I javnost se, na žalost, peca na pakovanje. Na prostačko pakovanje, ali drugačije od drugih i hrabro upakovano u ambalažu koja odudara od sredine.
Mnogi su rekli, i reći će – kako je Sergej Trifunović hrabar čovek koji se usuđuje da kaže nešto, što drugi ne smeju. Sergej Trifunović je, nesporno , inteligentan čovek. Ali čovek bez osnovnog vaspitanja i kulture ponašanja. Nepisano je pravilo da ono što izgovoriš u svojoj kući i kupatilu, ne bi trebalo i u javnosti. Čak ni u kafani, gde može neko pametan, razuman i kulturan da te čuje. Posebno ne u medijima, gde si izložen sudu javnosti.
Reći će neko „nema veze, čovek na ovaj način govori o sebi”. Tačno. Ali čoveka slušaju gledaju i čitaju neki ljudi u ovoj zemlji,
ljudi bez kritičkog mišljenja, kojima on služi kao model ponašanja. Po sistemu „alal mu vera, al im ga reče. Ako im ga reče”.
Onda imamo kloniranje novih Sergeja Trifunovića, pa će ih biti i više i još više, ukoliko neko ne zaustavi ovakvo ponašanje. Jer, Sergej Trifunović nije jedini. On je aktuelan u ovom trenutku. Bilo ih je, a i biće ih još. I umesto da učimo od nekih ljudi, nacija i naroda kako se ponaša civilizovan svet, mi učimo našu decu na primeru ovakvih, koji potvrđuju konstataciju da su balkanci nevaspitani i koji o nama, sudeći po pojedincima, nemaju dobro mišljenje. Izvinite….. što se onda Srbi u zapadnjačkim filmovima ubacuju jedino kroz psovke, kletve i ružne reči? Da li nam to nešto govori, ili se i time ponosimo?
Sergej Trifunović je sasvim marginalan u ovoj priči. Takav je kakav je. Ali u normalnom društvu on ne treba i ne bi smeo da bude tema razgovora i priča, u kojima izigrava “ junaka našeg doba”, čoveka koji se bori za pravdu i istinu. Jer Sergej je postao i političar, nije samo glumac. I on je uzor mnogima. Na žalost.
Tužno je što u ovoj našoj zemlji mnogi rade tuđi posao, ne mešajući se u svoj. Pobrkali nam se lončići, pa više ne znamo ko je ko, i ko je šta. I svi odmah stižu u novine, televizijske emisije, i ostale medije, koji su nam na raspolaganju. A narod guta, guta i guta……..naučen još u neka davna vremena da je sve što se pojavi u medijima istina, i da je svako ko se pojavi, važan.
Papir trpi sve, govorilo se nekada. Mediji trpe sve, rekli bismo danas.
25.januar
