Gradski Portal 018 – 24.01.2019
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u Davosu, na svetskom ekonomskom forumu. Prilika da se sretne sa mnogim, važnim svetskim državnicima. Sreo se je sa Angelom Merkel koja mu je prenela da se Nemačka veoma protivi narušavanju normalnih trgovinskih odnosa na KiM.
Razgovarali su kako to da se reši, kao i o odnosima Beogada i Prištine i nastavku dijaloga, te o budućnosti Zapadnog Balkana…
I dalje ne znamo sta je Angela Merkel konkretno rekla….ustvari znamo. Ništa nije rekla, reći ce možda nekom drugom prilikom.Samo su razgovarali. U Davosu.
U kontekstu “ pričljive“ gospođe Merkel, baš mi se dopao Eduard Kukan, evropski parlamentarac, koji je poručio Evropskoj spoljnoj službi i Evropskoj komisiji da više „rade, a manje filozofiraju“ u razgovorima sa Prištinom.“Nema toga ko će u EU da udari rukom o sto i kaže: „Ne radite to“!“, kaže Kukan.
I stvarno nema. Sve neki evropski Platoni, Aristoteli i Hegeli. I svi oni, kao mnogo brinu o nama, a u suštini – zabole ih uvo.
Godinama unazad smo mi nešto jako važni svima u svetu. I sve ze nekako vrti oko nas. Čovek ne može, a da se ne pita…..jesmo li mi stvarno toliko važni svetu, ili smo prosto „igračka za zamajavanje“ i odvlačenje pažnje od krupnih problema velikih zemalja.
I jednog i drugog ima pomalo. Samo što ovog drugog ima malo više. I dok se mi pečemo na žaru u ovoj našoj maloj, siromašnoj zemlji u iščekivanju milosti velikih zemalja, one nam – onako usput i u prolazu bace po koju mrvicu, hoću reći upute pokoju reč ohrabrenja, i mi onda poletimo do nebesa od sreće. U nastavku – tajac. Niti ko mrda, niti trepće. A mogao bi, itekako bi mogao.
Ma lepo reče Eduard Kukan, evropski parlamentarac -„Nema toga ko će u EU da udari rukom o sto i kaže: „Ne radite to !” Nema ili neće? Pre će biti da neće, nego što nema. Pa šta smo mi u poređenju sa svima njima, velikim, snažnim i nadobudnim?
“Spasa nam nema, propasti nećemo”, kaže naš narod. E baš tako. U bezizlaznoj smo poziciji, ali smo uporni u nastojanju da pokažemo I dokažemo da vredimo. A vredimo, u odnosu na sve te likove koji Vučiću svakodnevno drže lekcije i dele mu savete na kašičicu, pomešane sa pretnjama i ucenama. Vredimo, samo nema ko da nas vrednuje. Pakovanje nam je jako malo, mala Srbija, siromašna, nejaka……..pa se s njom može kako se hoće.
Što ne pokušaju jedni po drugima da udaraju? Jok, komplikovano je to, uzvraćeni udarac može biti jači. Najlakše je tući dete, ne može da se brani…..pa ni Srbija. Ili zavaditi decu, pa dok se ona svađaju i tuku, veliki završavaju svoje poslove.
Lepo je to što se veliki, velikih zemalja, sretnu sa predsednikom male države, udostoje ga pažnje, progovore po koju reč sa njim, izgovore nekoliko besmislenih rečenica – i oni su svoj posao završili. A mi? Kada ćemo mi naš posao da završimo?
Možda jednog lepog dana kada svetski moćnici pronađu neku novu Srbiju sa kojom će se poigravati kao sa pajacem u cirkusu, kada pronađu neke nove ljude, koje će držati u šaci i preko njih završavati svoje poslove…..jednog dana ćemo, možda, i mi da predahnemo i odmorimo dušu. Ali, taj dan treba da dođe. Ko preživi, pamtiće ga i pričaće o njemu.
(POKRIVANJE….ljudi na ulici…..ARHIVA
