Gradski Portal 018 – 11.01.2019
Zbog snega koji je neprestano padao tokom jučerašnjeg dana I noćas, otežan je život u mnogim delovima Srbije, a u pojedinim opštinama proglašena je vanredna situacija. Neki krajevi su, zbog snežnih nanosa, odsečeni od sveta i bez struje nekoliko dana. Na srpskim putevima – vanredno stanje – u bukvalnom smislu te reči.
Dogodilo se na desetine saobraćajnih nesreća pa se apeluje na vozače da voze oprezno, čak i da ne kreću na put, bez preke potrebe.
Zbog veoma niskih temperatura i umerenog do jakog mraza, svima se preporučuje ogroman oprez i izbegavanje izlaganja niskim temperaturama bez adekvatne zaštite.
Kaže – “zbog veoma niskih temperatura”.Pa kolike su to veoma niske temperature? I do – 10 kažu, ali na Kopaoniku. Po gradovima našim, u kojima živimo mi građani, do -6 stepeni. Šta li je “adekvatna zastita” za ove “veoma niske temperature” kojima nas plaše? I šta li rade oni tamo u Rusiji i Sibiru na temperature i do – 40 stepeni? Ne izlaze iz kuće, dok ne stigne proleće? A kako se greju, šta jedu kad ne izlaze, rade li nešto ili se pretvaraju u bele medvede? Žive li uopšte ti ljudi na minus 30 do 40 stepeni…..ili ih zamrznu, pa ih na proleće odmrznu? Pitam, onako, pošto smo mi, ovde, u groznoj panici na – 6.
Ne znam kako je na putevima i autoputevima Srbije, ali znam da se od Gradske bolnice do centra juče putovalo skoro pola sata. Autobusom , naravno. A ko će pa peške po takvoj smrtonosnoj hladnoći?
Ulice se čiste, kako da se ne čiste. Putevi se raščišćavaju, bez prestanka. I trotoari isto. Ali, sneg je nepobediv. Pada ko lud i prevazailazi sve naše mogućnosti i dobru volju i želju da ga pobedimo – ove, kao i svih ranijih godina.
Nama je , praktično, strah od snega i zime postao tradicija. Tradicionalno se bojimo prvih pahulja, tradicionalno nas sneg iznenadi decembra i januara, po tradiciji imamo mali milion problema zbog tog groznog snega, i tradicionalno napravimo takvu frku u medijima, da čovek pomisli da su marsovci sišli na zemlju.
Može li sneg jedne godine, u nizu, da bude normalna zimska pojava? Možemo li jednom u životu da ga dočekamo sa mehanizacijom (kakvom- takvom) , sa ljudima koji se ne brecaju od snega, sa onima koji izlaze napolje i raduju se prvim pahuljama, Snešku beliću i pobelelim ulicama, koje (barem na kratko) liče na prekrasni tepih, čist i neukaljan, ko iz radnje izašao? Možemo li bar jednom, i kada to možemo?
Kod nas je sneg elementarna nepogoda , a temperature ispod nule neubičajena pojava usred zime, jednako kao i vrućine usred leta.
Izvinite ako ću nekoga da uvredim, ali ja se radujem zimi. I belim ulicama, i hladnoći, i škripanju snega ispod čizama, belim kapama na glavama prolaznika uvučenim u šalove, i zaleđenim ulicama kojima moraš oprezno da se krećeš kako ne bi pao, radujem se deci koja se jedina raduju snegu, a kojima ne dozvoljavamo da sneg dožive kao nešto lepo, normalno i prirodno.
To što mi ne umemo da uredimo svoj život, kako bi se i u ovakvim prilikama odvijao normalno, to nije pitanje snega….već nas, neuređenih, u svim sverama života, pa i u ovoj zimskoj. A kada god smo neuređeni, nespremni za nešto i nesposobni – mi pronađemo krivca. Sneg je krivac ovoga puta, jer smo mi – čisto zbog tradicije – zaboravili da stiže usred zime
11.januar
