Gradski Portal 018 – 27.11.2018
Albanski premijer Edi Rama podržao Prištinu i takse na robu iz Srbije, iako je pre samo nekoliko dana rekao da to nije dobra odluka.
„Danas je dan da uspostavimo 100 odsto tarifu severu i 0 odsto tarifu jugu“, rekao je Rama u Peći, gde su dve vlade imale zajdnicku sednicu.
Može li neko, posle ovoga, i da pomisli da je Priština donela takvu odluku zato što smatra da tako treba i zato što je jaka. Biće, ipak, da je ono zeleno svetlo, koje odnekud dopire, odigralo najznačajniju ulogu u priči.
Edi Rama je pozvao Srbiju da se „spusti na zemlju“ jer se put ka budućnosti ne gradi „zabijanjem noževa u leđa“. Ocenio je da je sednica vlada Kosova i Albanije najznačajnija do sada.
Po njemu, Srbija se ne može ponašati „sa tri lica“ – jedno prema Kosovu, drugo prema Albaniji i treće prema međunarodnoj zajednici. Poručio je da je Albanija zainteresovana za saradnju sa Srbijom pod uslovom da nastupa „samo sa jednim licem“. „Metohiju neka zadrže za sebe, ovo je Republika Kosovo i o tome se više ne pregovara“, kazao je on.
Reče…..i ostade živ. A šta mi njemu rekosmo?
Predsednik Srbije Aleksandar Vucic je u intervjuu za RTS još jednom kazao da je nemoguće održavanje statusa kvo na Kosovu. „ Moja borba je borba Davida protiv Golijata“, rekao je Vučić i izrazio zabrinutost zbog istraživanja koje pokazuje da se građani Srbije većinski zalažu za održavanje zamrznutog konflikta. Naglasio je takođe „da je posao Srbije da ne bude protiv Zapada, a da uvek uz sebe ima Rusiju, Kinu i mnoge druge zemlje.
Reče, dakle, i predsednik Srbije to što je imao da kaže.
Strašno u priči je to, što drugi ne rekoše juče ništa. Kao da nisu čuli, kao da nisu primetili, kao da je to svakodnevna stvar koja im je, tek tako, promakla jer su bili zauzeti drugim poslovima. A nije da je baš tako. Primete oni i muvu u letu, kad hoće da primete. Da je Srbija bilo šta, od onoga što je Edi Rama juče u Peći rekao, prozborila – mislim da bi ceo svet do večeri sve znao i da bi pljuštali šamari po Srbiji.
Ovako, Edi Rama rekao, neko ko mu je upalio zeleno svetlo da to kaže, oćutao i mi smo sada u ćorsokaku. Zapravo, Aleksandar Vučić je u ćorsokaku. Trebalo bi nekako da preseče, ali kako? David Golijata može samo da šutne u cevanicu, a da ga ovaj razjaren posle toga istog momenta zgazi.
Što se nas, ovde u Srbiji tiče, raznoliko gledamo na stvari. Jedni, razumevajući situaciju, sa strahom da se sve ovo ne pretvori u nešto što niko ne želi. Drugi, koji o posledicama ne razmišljaju, naslađuju se činjenicom da je Vučić „sateran u ćošak“. I čekaju sa pritajenim zadovoljstvom u sebi, da podigne belu zastavu.
Nema Mogerinijeve, nema Štrahea, Kurca, Trampa, Putina…..nikoga nema. Ili ih barem juče nije bilo. Što je sasvim razumljivo. Krupne zverke imaju krupne probleme. Šta je Srbija za njih, da bi se njome zamarali i arčili vreme?
Oglasiće se već. Koliko danas. Ali tišina ugrađena u prostoru između juče i danas, mnogo govori. Ako ništa drugo – barem kazuje odakle vetar duva.
Ne znam samo šta ćemo sa Golijatom. Da ga naljutimo, ili da sačuvamo živu glavu.
27.novembar
