U Regionalnoj privrednoj komori u Nišu održana je prezentacija godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji, u kojem je ocenjeno da zemlja nije ostvarila ukupan napredak u procesu pristupanja Evropskoj uniji, dok je u pojedinim ključnim oblastima zabeleženo i nazadovanje. Kao najveći problemi izdvojeni su stanje u pravosuđu, sloboda medija, funkcionisanje javne uprave, akademske slobode i borba protiv korupcije.
Džulijan Vasalo, otpravnik poslova Delegacije Evropske unije u Srbiji, ocenio je da ovogodišnji izveštaj predstavlja činjeničnu procenu napretka Srbije na evropskom putu. Iako je Srbija među kandidatima sa visokim stepenom usklađenosti sa pravnim tekovinama EU i ispunjava tehnička merila za otvaranje Klastera 3, ukupni rezultati u procesu pristupanja izostaju.
„Srbija je jedna od zemalja kandidata sa najvišim stepenom usaglašenosti sa pravnim tekovinama Evropske unije i ispunila je tehnička merila za otvaranje klastera 3, ali nije postigla nikakav napredak u procesu pristupanja gledano ukupno, a situacija se pritom pogoršala u onim najbitnijim, najvažnijim oblastima, pre svega u takozvanim osnovama, osnovnim oblastima”, naveo je Vasalo.
U izveštaju se, između ostalog, ukazuje na izostanak napretka u oblasti pravosuđa, nazadovanje kada je reč o slobodi izražavanja, kao i na pritiske kojima su izloženi nezavisni mediji. Ocenjeno je i da je postojeći okvir za borbu protiv korupcije nedovoljno snažan, uz realan rizik od zarobljavanja države.
Vasalo se posebno osvrnuo i na stanje u medijima, ocenjujući da su nezavisni mediji u Srbiji pod pritiskom i da je u oblasti slobode izražavanja zabeleženo nazadovanje. Podsetio je da je Evropska unija na ove probleme ukazivala i u prethodnim izveštajima, zajedno sa napadima na civilno društvo i problemima u funkcionisanju demokratskih institucija. Govoreći o radu REM-a, pozdravio je to što je Savet ovog regulatornog tela ponovo počeo da donosi odluke, ali naglasio da svi regulatori moraju da postupaju u skladu sa zakonima i da nadziru rad medija, uključujući i manje portale.
Među pitanjima koja izazivaju zabrinutost Evropske unije izdvojeni su i nizak stepen usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i glorifikacija osuđenih ratnih zločinaca.
„Niska stopa usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije je stvar za zabrinutost, kao što je i glorifikacija osuđenih ratnih zločinaca, koja nije u skladu sa evropskim vrednostima i podriva poverenje u regionu. Nova vlada će imati zahtevnu agendu da premosti podele, da ponovo izgradi poverenje u institucije i da obnovi nezavisnost i pluralizam medija”, istakao je otpravnik poslova EU u Srbiji.
Evropska unija je, kako je naveo, spremna da podrži reforme u oblasti vladavine prava, demokratskih institucija, medijskih sloboda i borbe protiv korupcije.
„Proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji je proces koji celokupno društvo mora da prigrli i ono mora da bude vođeno činjenicama i otvorenom debatom, a ne manipulacijama. I takođe mora da uključuje civilno društvo, koje je bilo do sada suočeno sa neprestanim napadima i zastrašivanjima”, istakao je Vasalo.
On je ocenio da Srbija ima mogućnost da ponovo ubrza svoj evropski put i pridruži se grupi zemalja kandidata koje prednjače u procesu integracija, ali da će za to biti neophodno da politička obećanja budu pretočena u konkretne rezultate.
„Nova vlast je izabrana upravo na platformi koja se poklapa sa onim što mi zovemo osnovna načela i to su upravo one oblasti koji definišu ton i brzinu procesa evrointegracija. Sada nova vlast će taj program morati da pretoči u dela, a upravo to je i ono što mi želimo da vidimo, dela”, poručio je Vasalo.
Dodao je da je proširenje ponovo visoko na agendi Evropske unije, uz napredovanje pregovora sa Crnom Gorom, Albanijom, Moldavijom i Ukrajinom, zbog čega bi Srbija trebalo da iskoristi trenutne okolnosti i ubrza sprovođenje reformi.
