Na tribini posvećenoj prevenciji trgovine ljudima i maloletničkih brakova upozoreno je da su rano stupanje u brak, prosjačenje i zloupotreba dečjeg rada i dalje ozbiljan problem, kao i da su zabeleženi slučajevi maloletničkih brakova devojčica od svega 14 godina. Učesnici skupa istakli su da uzrok ovih pojava nije „romska tradicija”, već siromaštvo, disfunkcionalne porodice i nedovoljna institucionalna podrška, zbog čega je neophodno jačanje međusektorske saradnje, osnaživanje dece i porodica, kao i njihovo zadržavanje u obrazovnom sistemu.
Ana Saćipović, direktorka Udruženja Romkinja „Osvit” upozorila je da se deca svakodnevno mogu videti na ulicama grada kako peru šoferšajbne ili prose ispred trgovinskih lanaca, dok pojedina deca zbog maloletničkih brakova napuštaju obrazovni sistem. Ona je istakla da deca najčešće ne zadržavaju novac koji zarade, već da je reč o obliku zloupotrebe dečjeg rada i kršenja osnovnih dečjih prava.
„Tek smo zagrebli veoma ozbiljan problem koji se dešava svakodnevno na ulicama našeg grada, jer u svakom trenutku možete videti na više mesta u gradu da dečaci i devojčice peru šoferšajbne, da dečaci i devojčice sede sa kutijama u samom centru ispred poznatih trgovinskih lanaca, da još uvek imamo devojčice i dečake koji ispadaju iz sistema obrazovanja zbog maloletničkih brakova”, ističe Ana Saćipović, direktorka Udruženja Romkinja „Osvit”.
Ona ističe da se mnogi predstavnici institucija pretvaraju da ne vide te pojave na ulicama. Dečiji brakovi su i dalje prisutni, a prema saznanjima ovog udruženja zabeleženi su i maloletnički brakovi devojčica od svega 14 godina.
Dejan Memetović, pedagoški asistent u OŠ „Sreten Mladenović Mika”, imao je situacije gde mu deca poveravaju svoje probleme.
„Kad sagledamo jednu porodicu, veću sliku, vidimo da je taj ekonomski status negde na vrhu skale, koji dovodi do raznih problema u toj porodici, i da treba da reagujemo, i da imamo međusektorsku saradnju u svim sferama. Deca uglavnom počnu stidljivo, sa nekim tužnim pogledom, tihim tonom, nešto zaobilazno, neki prilaz, koji vam govori da nešto nije u redu u porodici, povučena su sa strane, stoje”, rekao je Memetović.
Njegovo iskustvo govori su brakovi maloletnika i dalje prisutni. Jedna učenica njegove škole bila je primorana da se uda sa 16 godina, jer je ostala bez oba roditelja.
On ističe da institucije često ne mogu pravovremeno da reaguju, jer postupci traju predugo, pa deca u međuvremenu postanu punoletna i slučajevi više ne mogu da se vode u okviru zaštite maloletnika.
Učesnici tribine ukazali su da je siromaštvo jedan od glavnih uzroka ranih brakova i iskorišćavanja dece, ali i da je poslednjih godina primetan pomak, jer sve više mladih nastavlja školovanje umesto da rano zasniva porodicu.
„Deca ne razmišljaju o ranim brakovima, ali, naravno, ima pojedinačnih slučajeva, ne toliko, više razmišljaju i motivisaniji su da upišu srednje škole, pa i fakultete. Uvek je potrebna podrška, bilo da je u učenju, bilo da je oko nekih problema vezanih za njihovo odrastanje, bilo da je profesionalna orijentacija. Ja već mnogo dugo godina radim, tako da sam već upoznata s materijom i tu sam uvek. Nastojimo da razbijamo te predrasude i stereotipe koje roditelji u stvari imaju, gde oni kažu da je to romska tradicija. Ne, to nije romska tradicija. To se dešava tamo gde su porodice siromašne, disfunkcionalne i obično tada dolazi do ranih brakova”, navela je Ajša Alić, pedagoška asistentkinja u OŠ „Vuk Karadžić”.
Predstavnici škola ocenili su da su preventivni rad, podrška porodicama i međusektorska saradnja ključni za smanjenje broja ovakvih slučajeva.
„Jako je važno prevenirati, intervenisati i pre svega, što se tiče intervencija, uključiti i druge organizacije i institucije koje se bave ovim problemom. Mi smo našu decu osnažili i ukoliko dođe do ideje roditelja ili nekog ko bi ih vrbovao preko društvenih mreža ili direktnim putem, i što se tiče prevremenih sklapanja brakova ili trgovine ljudima, da prijave nama kako bismo mi dalje intervenisali i delovali”, navodi Dušica Tričković, direktorka OŠ „Radoje Domanović”, i ističe da su velikim angažovanjem došli do toga da u zadnjih deset godina ne postoji nijedno romsko dete koje nije završilo osnovnu školu.
Skup je održan u okviru projekta koji podržava Savet Evrope, sa ciljem jačanja saradnje između škola, centara za socijalni rad, institucija i organizacija civilnog društva.
