Povodom Svetskog dana Roma, stručnjaci su ukazali na značaj obrazovanja, institucionalnih mera i zakonske regulative u cilju smanjenja diskriminacije i marginalizacije Roma u Srbiji i regionu.
Prof. dr Nevena Petrušić istakla je da deca od najranijeg uzrasta treba da uče toleranciji i prihvatanju različitosti.
„Živimo u društvu koje je zasnovano na miru, onda moramo znati da našu decu od najranijeg uzrasta, u učionici, u tom malom mikrokosmosu gde uče da žive u društvu, moramo naučiti da razlike među nama, bilo kakve, nisu pretnja, nego su bogatstvo i uslov za razvoj. To mora da se čini sa ovim najmanjim, da se nadamo da jedan takav podukvat može da rezultira promenama u našim stavovima.“
Petrušić je dodala.
„Ni ovo nije samo pitanje Roma, ovo je jedno ozbiljno društveno pitanje kojim se moramo svi baviti. Svi instrumenti koje danas imamo u pravu moraju da budu mnogo efikasnije iskorišćeni da stanemo na put pojavama koje ugrožavaju sve nas.“
Prof. dr Dragan Todorović dopunio je izlaganje, naglašavajući dugogodišnji problem diskriminacije.
„Pojava koja postoji decenijama, a nećemo pogrešiti ako kažemo i stotinama godina, jeste marginalizacija i diskriminacija Roma. Antiromizam je rasizam, oblik rasizma u kom se otvoreno sputava čitava jedna nacija, u ovom slučaju Roma, odnosno onemogućava im se pristup glavnim resursima neophodnim za opstanak u današnjem svetu.“
On je pozvao na konkretne akcije i institucionalne inicijative.
„Vrlo dobro znamo šta treba da radimo, ali osnovno pitanje je šta činimo i šta smo do sada uradili.
Previše se bavimo razgovorima o problemima koji su više nego jasni decenijama unazad, a ono čime se ne bavimo jeste preduzimanje mera i konkretnih koraka da bi se aktuelno stanje promenilo. Predlažem otvaranje institucija poput instituta za borbu protiv antiromizma, koji bi pratio sve mere i predstavljao promenu u pravcu smanjenja predispozicija da antiromizam u budućnosti ne postoji.“
Osman Balić, predsednik Yurom centra, ocenio je da je napredak ostvaren, ali da problemi i dalje postoje.
„Situacija je šarena. Napredovali smo kada je u pitanju obrazovanje – naš grad prednjači u tome, jedan je od najpozitivnijih primera na Balkanu. Ali u drugim gradovima i zemljama nije tako, i taj opšti fenomen diskriminacije deo je naše svakodnevnice. Svi dobro znamo da problema ima, ali ono što je pozitivno je da napredujemo, da gledamo nove instrumente i da razvijamo mehanizme za zaštitu prava Roma.“ Balić je naglasio i potrebu za zakonskom regulativom.
„Sami ne možemo da se borimo protiv ekstrema i nasilnika javnog morala. Dovoljno smo dugo trpeli, sada zahtevamo da se to kanonizuje krivičnim zakonom. Anticiagnizam je tema koju moramo ozbiljno shvatiti i organizovati sistem prevencije i zaštite, kako bi Roma zajednica mogla da živi ravnopravno i bez straha.“
