Narodni muzej Niš obeležio je kraj 2025. godine novogodišnjom konferencijom na kojoj su sumirani rezultati rada u proteklih dvanaest meseci i najavljeni planovi za narednu godinu. U fokusu su bili zaštita kulturnog nasleđa, izložbena i edukativna delatnost, kao i razvoj novih programa koji bi dodatno približili muzejsku ponudu publici.
Tokom 2025. godine Muzej je radio na konzervaciji i zaštiti značajnih lokaliteta, realizovao brojne izložbe i edukativne programe, ali i nastavio sa digitalizacijom vrednih zbirki.
„Tokom 2025. godine Narodni muzej Niš je posvetio pažnju svim aspektima muzejske delatnosti. U oblasti zaštite kulturnih dobara konzervirane su terme i mozaici na ’Medijani’, rađena su brojna arheološka nalazišta širom Srbije, zatim, rađena je digitalizacija muzejskih zbirki i starih retkih knjiga. Realizovano je osam izložbi, od toga tri međunarodne, kao i više od 20 edukativnih radionica za različite uzraste”, navela je Marina Vlaisavljević, v. d. direktora Narodnog muzeja Niš.
Do 30. novembra sve muzejske objekte Narodnog muzeja Niš posetilo je ukupno 115.000 ljudi, a među najposećenijima su Ćele-kula i arheološko nalazište Medijana.
Posebna pažnja posvećena je edukativnim programima. Pored radionica za najmlađe, Muzej je ove godine uveo i novine namenjene odraslima.
„Ove godine je situacija je malo drugačija. Imali smo filigranske radionice za odrasle, radili smo replike filigranskih suvenira, koji će uskoro biti u prodaji kao muzejski suveniri. Nastavljamo te inkluzivne programe, koje imamo sa Ustanovom ’Mara’. Te inkluzivne radionice, koje su obaveza svih muzeja u Srbiji, radimo nažalost bez ikakve obuke, pa smo rešili da malo promenimo i da održimo obuku za rad sa osobama sa smetnjama u razvoju, koje će držati stručnjaci iz regiona”, rekla je Ivana Gruden Milentijević, viši kustos.
Narodni muzej Niš nastavlja i sa prezentacijom društvene igre „Boj na Čegru” po školama, uz nastojanje da se suvenirska ponuda dodatno proširi i učini raznovrsnijom.
Novogodišnja konferencija Narodnog muzeja Niš održana je u Spomen-sobi „Stevan Sremac/Branko Miljković”.
„Najstarija književna zaostavština koja je kod nas je zaostavština Stevana Sremca od 1952. godine. Od 1972. godine brinemo o zaostavštini Branka Miljkovića. Naši sugrađani su prepoznali ovaj prostor gde mogu da vide izložene predmete dva vrlo značajna književnika, ali i prostor gde imamo edukativne radionice i književna predstavljanja. Naša ciljna grupa su deca školskog uzrasta i mi na taj način pravimo novu publiku. Prepoznali su nas i kao dobro mesto sa ambijentalnu nastavu”, istakla je Jelena Bogdanović, kustos književne zaostavštine.
Najavljeno je i da bi tokom naredne godine trebalo da bude završena projektna dokumentacija za novu zgradu Muzeja, dok bi realizacija projekta mogla da počne od septembra. U Memorijalnom kompleksu „12. februar” planirano je sređivanje eksterijera i prostorija namenjenih postavkama.
