Društvo za akademski razvoj predstavilo je rezultate projekta „Novo lice Ćele-kule”, u okviru koga su po prvi put digitalno rekonstruisana lica vojnika poginulih u Čegarskoj bici, čije su lobanje bile uzidane u ovom jedinstvenom niškom spomeniku. Među najzanimljivijim otkrićima ističe se i podatak da je najmlađi borac imao svega jedanaestak godina, kao i da je lobanja za koju se veruje da pripada Stevanu Sinđeliću ostavljena za kraj kako bi bila obrađena najdetaljnije.
Projekat predstavlja važan istorijski iskorak – posle više od dva veka, zahvaljujući savremenim forenzičkim metodama i radu stručnog tima, pred nama su prva digitalno oblikovana lica ustanika čije su lobanje završile u Ćele-kuli. Tim je rekonstrukcije zasnivao na antropološkim analizama, istorijskim izvorima, portretima, kao i na fotografijama iz 19. veka, na osnovu čega su urađene rekonstrukcije za dvadesetak vojnika.
Predvodnica tima dr Nataša Šarkić podseća da je od 952 lobanje, koliko ih je prvobitno bilo ugrađeno u Ćele-kulu, danas sačuvano samo 58. Za njih 45 moguće je pouzdano utvrditi pol, dok su neke lobanje nedovoljno očuvane za detaljniju analizu.
Ona je istakla da se posebno potresan deo istraživanja odnosi na lobanju deteta od oko 11 godina, koja nosi tragove snažnog tupog udarca u glavu – najužasnije i najtragičnije lice svakog rata. Među ostacima je pronađena i vilica još jednog deteta, što dodatno govori o razmerama stradanja i starosnoj strukturi ustanika.
Analize su pokazale i zanimljive rezultate kada je reč o načinu na koji su glave bile odvajane. Samo dve lobanje nose jasne tragove odsecanja, dok se na ostalima ne vide rezovi ni oštećenja, što otvara pitanja o različitim okolnostima njihovog uklanjanja i prenošenja.
Posebna pažnja posvećena je lobanji za koju se pretpostavlja da pripada vojvodi Stevanu Sinđeliću. Pošto nije bila uzidana u kulu i jedina je u potpunosti sačuvana, tim je odlučio da je ostavi za kraj kako bi joj pristupili najtemeljnije.
Milan Simonović iz Društva za akademski razvoj objašnjava da se trenutno sprovode dodatna ispitivanja drugim metodama, kako bi upravo ova lobanja predstavljala finalni, najprecizniji i najkompletniji deo projekta.
Dosadašnji nalazi ukazuju na znake neuhranjenosti, dok starost osobe kojoj je lobanja pripadala odgovara istorijskim podacima o Sinđeliću. Na lobanji su vidljivi i tragovi povreda zadobijenih u borbi.
