U čast 1700 godina Milanskog edikta, u Srbiju , u rodni grad Svetog cara Konstantina Niš stigle su najveće hrišćanske svetinje prvi put posle 1941. godine. Čestica Časnog Krsta i Sveta ruka Svetog Jovana Krstitelja izložene su u Sabornoj crkvi u Nišu. 
Kad u nedelju u Nišu počne centralna manifestacija proslave 1.700 godina Milanskog edikta, na centralnom mestu stajaće vredna relikvija – desna ruka Jovana Krstitelja, ista ona, kako se tvrdi, koja je krstila Isusa Hrista na reci Jordan. Ruka apostola Jovana samo je jedna od desetak relikvija u koje narod godinama veruje da su čudotvorne. Verovanje kaže da ruka Jovana Krstitelja predskazuje plodnu ili jalovu godinu, u zavisnosti od toga u kom je položaju kad je mitropolit na važan verski datum iznese pred narod. A za put kojim je ova relikvija dospela u Mitropoliju cetinjsku vezuje se priča čija bi radnja po uzbudljivosti mogla da parira scenariju za filmove o Indijane Džonsa. Od toga kako je stradao Jovan Krstitelj, odsecanjem glave, paljenjem moštiju i spasavanjem njegove ruke, do prenosa ruke sa kontinenta na kontinent, sve do trenutka kada Jovanovu ruku dobijaju malteški vitezovi. Oni su s Rodosa i preko Malte, bežeći najpre od Turaka, a kasnije od Napoleona, ruku Jovana Krstitelja doneli su u Rusiju na carski dvor zajedno sa česticom Hristovog krsta i ikonom Bogorodice Filermske. Ruski car Nikolaj Drugi je te relikvije u znak zahvalnosti što je Srbija primila ruske emigrante namenio kraljevskoj porodici Karađorđević.
Početkom Drugog svetskog rata mladi kralj Petar, bežeći pred Nemcima, ove tri relikvije ostavlja u manastiru Ostrog – kaže đakon Hadži Nenad Jovanović. Prema verovanju, apostol Luka, koji je bio učen čovek, lekar, ali i slikar, napravio je za života desetak portreta Bogorodice. Jedna od tih ikona, Trojeručica, nalazi se pod okriljem SPC i čuva se u manastiru Hilandaru na Svetoj gori. Druga ikona Bogorodice Filermske, koja će biti takođe izložena u Nišu, čuva se u Cetinjskom muzeju i ona još nije vraćena SPC. U Crnoj Gori se nalaze i druge čudotvorne svetinje SPC, kao što su mošti Vasilija Ostroškog ili ruka Svetog Save. U samoj Srbiji najpoznatija je čudotvorna voda sa izvora Crkve Svete Petke na Kalemegdanu. Priča kaže da je voda potekla sa mesta na kom su se nalazile njene mošti pre nego što su Turci osvojili Srbiju. Grob ove svetice, za koju vladika Nikolaj Velimirović kaže da je srpskog porekla, nalazi se u Rumuniji.
[slideshow_deploy id=’1327′]
