Godišnjica genocidnog stradanja Srba u takozvanoj operaciji „Oluja“ od hrvatskih-ustaških zveri (nastavak ubijanja i progona iz protekla dva svetska rata) i u njenom nastavku, akciji takozvanoj „Maestral“, kada je izvršen zverski hrvatski-ustaški zločin na 13 opština BiH. Dobro je što se Srbija seća tog stravičnog zločina i genocida. Taj dan za nas SRBE je dan za sećanje, paljenje sveća, parastos i naravno ogromnu tugu, patnju, koja je i danas bez pravde a i kajanja od strane agresora.
Od 2015. god Srbija svake godine obeležava godišnjicu ,,OLUJE“ da Srbi taj zločin nikada ne zaborave i da odaju poštu nastradalim Srbima. Tako ćemo i naučiti našu decu šta se tamo desilo, da znaju pravu istinu, da znaju za zločin, i zato taj užasni zločin nikada ne sme biti zaboravljen i skriven.
UKRATKO O ZLOČINU ,,OLUJI“
U operaciji „Oluja“ koja je počela u zoru 4. avgusta 1995. hrvatske-ustaške zveri, u sadejstvu s muslimanskim zverima Bosne i Hercegovine, pobile ukupno 2.670 i u egzodus naterale 280.000 ljudi.
U „Oluji“ je s prostora Srpske Krajine nestalo blizu 2.000 Srba i proterano oko 250.000, a u akciji „Maestral“ koja je bila njen produžetak, ubijeno je 655 i izgnano oko 130.000 Srba s područja 13 opština BiH. Prema podacima „Veritasa“ još se traga za 1.011 nestalih Srba, među kojima je 660 civila od kojih 337 žena.
Odnos snaga je bio 7:1 u korist agresora – više od 200.000 vojnika i policajaca hrvatske vojske je napalo 30.000 vojnika Srpske Vojske Krajine.
Šteta nastala „Olujom“ je nesaglediva, a statistika „Oluje“ je više nego poražavajuća:
2.670 Srba ubijeno,
280.000 Srba proterano,
13.000 objekata uništeno,
352 trgovine uništene,
25.000 kuća uništeno,
410 radnji uništeno,
78 crkava uništeno,
96 muzeja uništeno,
181 groblje uništeno,
920 spomenika uništeno,
52 domova zdravlja uništeno,
svi industrijski pogoni uništeni…
Za ovaj zločin, niko nije kažnjen, naprotiv. Hrvatski generali Mladen Markač i Ante Gotovina su u prvostepenoj presudi izrečenoj 15. aprila 2011. godine u Haškom tribunalu osuđeni na 18, odnosno 24 godine zatvora. Da bi 16. novembra 2012. godine u drugostepenoj presudi Haškog tribunala oslobođeni svih optužbi. Zanimljivo je i to da niko od hrvatskog vojnog i državnog rukovodstva: Janko Bobetko, Franjo Tuđman, Gojko Šušak, Zvonimir Čerevenko… nisu dočekali suđenje ili čak nisu ni optuženi, pred Haškim Sudom.
HRVATI SLAVE NASTAVAK ZLOČINA I PROGONA IZ PRVOG I DRUGOG SVETSKOG RATA
U ovom ratu (1991-1995) Hrvati sticajem okolnosti nisu ubili skoro milion Srba (kao u Drugom svetskom ratu), ali metodi obračuna sa starim i nemoćnim, ili sa zarobljenim srpskim borcima, bili su isti kao i u Drugom svetskom ratu, prepuni nečuvene surovosti. Ovo je bio samo nastavak i finalizacija zločina (genocida) najvećeg masakra i etničkog čišćenja u modernoj istoriji Evrope, o kome cela Evropa ćuti i okreće glavu. Ono što nije urađeno u protekla dva svetska rata urađeno je tokom zločinačke operacije ,,OLUJA“.
Dok Srbi oplakuju stradale i prognane u „Oluji“, Hrvatska 5. avgusta slavi Dan pobede.
U Hrvatskoj se tri dana obeležava Dan pobede, Domovinske zahvalnosti i Dan branitelja nizom manifestacija i pesmom. Centralna proslava je u Kninu, što ne sme da nas čudi.
Prošle godine je predsednik Hrvatske Zoran Milanović poručio je da bi u Kninu voleo da vidi srpske političare iako zna da „oni imaju problem s tim“, što naravno njihov dolazak hrvatima odgovara, da i takvu sliku sa Srbinom proslede Evropi i svetu, a to bi naravno prestavili u njihovom stilu.
Pre tri godine, tadašnja predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je izjavila da bi želela da ode na koncert Marka Perkovića Tompsona u Splitu.
U Srbiji i Republici Srpskoj 5. avgust je proglašen za Dan sećanja za žrtve „Oluje“. Tog dana se ide u crkvu i pale sveće za žrtve „Oluje“.
A pre dvadesetak dana imamo 500000 mladih hrvata koji pevaju za ,,Dom spremni“ i ,,Jasenovac i Gradiška stara to je kuća Maksovih mesara“ i o Oluji.
