Kvalitet života za više od 6.000 građana i građanki iz ranjivih društvenih grupa poboljšan je kroz uspostavljanje socijalno integrisanih usluga i sprovođenje 20 projekata organizacija civilnog društva (OCD) u partnerstvu sa lokalnim institucijama. Vlada Švajcarske izdvojila je skoro 300.000 evra i kroz program podržala sprovođenje projekata usmerenih na potrebe ranjivih grupa kojima je unapređen položaj u lokalnim zajednicama.
Program „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu”, u okviru kojeg su ovi projekti sprovedeni, organizovao je 29. novembra u Nišu konferenciju na kojoj su organizacije civilnog društva predstavile svoje rezultate.
Ove aktivnosti, koje su sprovedene u Šumadiji, južnoj, istočnoj i zapadnoj Srbiji, trajale su od oktobra 2023. do novembra 2024. godine. Projekti su obuhvatali različite tematske oblasti, uključujući socijalnu zaštitu, obrazovanje i zdravstvo. Same teme su bile raznovrsne, od prevencije rizičnih ponašanja i podrške porodicama u kriznim situacijama do unapređenja inkluzivnog obrazovanja i osnaživanja marginalizovanih grupa kroz digitalne platforme.
Ana Nedeljković Belja, menadžerka programa, istakla je značaj partnerstva između javnog sektora i organizacija civilnog društva u unapređenju kvaliteta života građana i građanki i pružanju podrške najranjivijim grupama.
„Koliko god je saradnja sa lokalnim samoupravama ključna za unapređenje kvaliteta života građana, ispunjavanje njihovih prava i dostupnost javnih usluga, toliko je i uloga organizacija civilnog društva značajna, što pokazuju i rezultati ovih projekata. Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge – UNOPS je, kroz više od dve decenije rada u Srbiji, dokazao svoju posvećenost podršci organizacijama civilnog društva, pogotovo u domenu socijalnog uključivanja,” istakla je Ana Nedeljković Belja.
Nataša Ivanović, službenica za socijalno uključivanje ovog programa, predstavila je rezultate sprovedenih projekata.
„Nije u pitanju samo veliki broj korisnika i različitost ciljnih grupa koji su obuhvaćeni ovim projektima, nego i kvalitet pruženih usluga sa snažnim međusektorskim pristupom kao dobar odgovor na potrebe najranjivijih članova zajednice sa odličnim izgledima za dalju održivost na nivou politika i primene u praksi,” navela je u izlaganju. Projekti su obuhvatili skoro 4.000 žena, preko 2.000 Roma i Romkinja, 2.000 dece i mladih, kao i skoro 200 osoba sa invaliditetom, koji su imali direktne koristi od realizacije ovih projekata.
Na panel diskusiji su dati primeri dobre prakse i predstavljene su neke od organizacija koje su sprovodile projekte u svojim lokalnim zajednicama.
Laura Saitović iz Udruženja „Leskovačke Romkinje“ iz Leskovca, osvrnula se na opsežnu kampanju za osnaživanje Romkinja da prepoznaju i prijave porodično ili partnersko nasilje, koja je obuhvatila preko 250 žena u sedam romskih naselja u Leskovcu.
Ivana Gvozdenović iz Društva za dečiju i cerebralnu paralizu iz Smedereva istakla je značaj pružanja fizikalne terapije osobama sa invaliditetom, što je unapredilo kvalitet života za preko 30 korisnika, uključujući troje dece koja su prohodala.
Željko Vidanović iz Udruženja „Centar za digitalno uključivanje“ iz Niša je predstavio digitalnu platformu „Resurs centar“, koja je kroz prilagođeno informisanje doprinela boljem socijalnom uključivanju preko 1.500 korisnika i podržala socijalna preduzeća u oglašavanju proizvoda.
Anita Cekić iz Osnovne škole „Vuk Karadžić” u Nišu istakla je značaj saradnje lokalnih institucija i organizacija civilnog društva poput projekta YUROM Centra, koji je pružio podršku za 159 porodica sa mladima koji koriste psihoaktivne supstance. Posebno je naglasila važnost obrazovanja roditelja kao temelja za razvoj stavova dece. Projektna usluga je uključena u Akcioni plan Niša za socijalnu uključenost Roma za period 2024–2027, uz obezbeđena sredstva za realizaciju u naredne dve godine.
