Katolici, protestanti, anglikanci i brojne manje crkve danas obeležavaju Veliki petak, dan raspeća Isusa Hrista.
Dan kada je na krstu stradao Isus Hristos najtužniji je dan u hrišćanstvu, a za katoličke vernike, Veliki petak je dan posta, što potvrđuju svedočanstva iz drugog veka.
To je jedini dan u godini kada nema svete mise, ali se u crkvama posle podne čita Križni put – odnosno put stradanja Hristovog.
Održava se i posebna spomen-molitva „Muke Gospodnje“. Sledi klanjanje Svetom krstu, molitva vernika i pričešćivanje. Ne zvone zvona, nema orgulja, sviranja ni pevanja.
Katolička crkva na Veliki petak posebno spominje umiruće, stare i bolesne.
Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet poručio je u sredu u uskršnjoj poslanici, da je Uskrs promenio budućnost stvorenog sveta, a u njemu i čoveka i da vera daje snagu ljudima da istraju na svom životnom putu.
Nemet je u poslanici čestitao Uskrs svim katolicima koji ga slave po gregorijanskom kalendaru 31. marta i naveo da je glavni zadatak naveštavanje radosne vesti o tom prazniku i da nije ljudska slabost ta koja ima poslednju reč, kao ni greh ni prevara, već Božji večni život.
