U sali Oficirskog doma održano je predavanje uz diskusiju sa ovlašćenim licima za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacija od javnog značaja. Naziv predavanja je „Slobodan pristup informacijama od javnog značaja, zakonodavstvo i praksa“.
Kako su u nazivu ove obuke suprotstavljeni pojmovi zakonodavstvo i praksa, jasno je da je slovo na papiru nema moć koju bi trebalo da ima u praksi. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović je ocenio da su izmene zakona, za koje su su on i njegovi prethodnici zalagali, izuzetno dobre.
„Suština tih izmena je bila da se izmeni krug organa vlasti na koji se te izmene odnose, da se reguliše pitanje ćutanja uprava, jer je to bilo do sada nekažnjivo, sada je kažnjivo, da se daju veća ovlašćenja povereniku, da može da podnosi optužne akte Prekršajnom sudu, zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka. Do sada on to nije mogao, to je mogla samo Upravna inspekcija i ovlašćena lica sa advokatima“, rekao je Marinović.
Te izmene su omogućile i otvaranje kancelarija poverenika van Beograda, što je rezultiralo otvaranju kancelariju u Nišu, ali i u drugim gradovima.
Marinović je naveo da je problem nastao kada je na predlog stručnjaka iz Evropske unije uklonjen institut zloupotrebe prava, koji nisu shvatili da to može biti problem i dodao da je nakon toga usledila i promena stava Upravnog suda, kako on ocenjuje, bez jake argumenata.
„Tri, četiri meseca nakon izmena zakona usledila je promena stava Upravnog suda da je Poverenik u obavezi da svaki put kad oceni da je žalba u oblasti pristupa informacijama osnovana, da mora da naloži organu vlasti da plati tražiocu troškove advokata. Došli smo do toga da je ogromna raspostranjenost zloupotrebe prava na pristup informacijama od javnog značaja u Republici Srbiji. Sve je više advokata u zastupanju stranaka“, dodao je Marinović.
Čak 79 odsto žalbi pišu advokati, koji naplaćuju troškove koji nisu zanemarljivi, otkriva poverenik i dodaje da ti troškovi padaju na teret mesnih zajednica, siromašnih škola, zdravstvenih ustanova…
Marinović je mišljenja da su promene dobre, ali da se one ne vide zbog zloupotrebe, koju je moguće rešiti promenom nekoliko članova zakona.
Zaključio je da je ove godine bilo upućeno za sad oko 15 hiljada žalbi, dok je prosek prethodnih godina bio do 3.800.
Ovo predavanje se organizuje uz pomoć Delegacije Evropske unije i Austrijske razvojne agencije (ADA).