Ove godine obeležava se 50 godina od prve predstave mjuzikla „Kosa“ u Ateljeu 212. Tim povodom u Nišu su u okviru Nišvil džez festivala o pola veka Kose i festivala Vudstok govorili eksperti iz ove oblasti Peca Popović, Nikola Nešković, Petar Janjatović i Dragan Aranđelović Ara.
Nikola Nešković na početku susreta zamolio je publiku za jedan aplauz legendarnom Miri Trailović, od čije smrti je prošlo 30 godina jer su ona i Zoran Ratković “glavni krivci” što je “Kosa došla u Srbiju. Oni su tu predstavu 1968. godine gledali na Brodveju. Nije im trebalo mnogo da postignu potrebne dogovore i potom povere Bori Ćosiću da je prevede i adaptira
Kako je Nikola Nešković objasnio, te godine su bile “herojske godine kada su mnoge kultutne manifestacije , od kojih neke i danas traju, počele da se organizuju u Beogradu.
“Nije bilo bitno da li je džez, rok, klasična muzika, bilo je bitno da se napravi nešto novo i dobro”.
U toj čuvenoj predstavi glumci su se pevajući „Daj nam sunca“ pojavljivali bez odeće. Bila je to, kažu, prva golotinja na pozorišnim scenama bivše Jugoslavije, a predstava je dva puta izvedena pred Titom, ali bez svlačenja na sceni i cepanja vojnih knjižica.
“ Mi smo uspeli da “Kosu dovedemo na doček Nove godine, 1970 u Dom omladine kada je tu bio predsednik Tito. Jedino što nam je protokol zabranio je da se glumci skinu goli, ali su oni dignutim rukama krenuli prema Titu i pevali “Daj nam sunca” .
“Beogradska premijera je važna jer je bila prva premijera iza onoga što se zvalo “gvozdena zavesa”. U Srbiji nije bila pva evropska premijera, kako se često intrerpretira. Najpre je bila holandska, belkijska, francuska a potom u Beogradu” prisetio se Peca Popović. U “Kosi” je igrala najbolja generacija mladih glumaca kojima je ukazano poverenje i koja je bila jedan od simbola 69. godine, kada su se mnoge važne stvari desile. Najveći hipi događaj i največći hipi debakl.”
Petar Janjatović prisetio se prvog “dodira” sa “Kosom” čiju premijeru u Beogradu nije gledao jer je imao 12 godina.
“Šok koji je “Kosa”1969 godine napravila je zaista impresivan. Na jednoj od repriza došli su autori “Kose” koje su domaćini vodili posle izvođenja “Kose” u prvu beogradsku diskoteku kod Laze Šećera, pored Ateljea 212 i oni su bili oduševljeni i da im se nije u mnogo mesta u svetu nešto tako desilo”.
U časopisu „Njusvik“ 7. jula 1969. godine objavljeno je da su Njujorčani Džerom Ragni i Džejms Rado, autori „Kose“, izjavili da im je beogradska postavka najdraža od svih verzija njihovog mjuzikla koje su videli. Kada su prisustvovali ateljeovskoj „Kosi“ autori su se popeli na pozornicu. Kasnije su izjavljivali da „Beograd nema malograđanskih predrasuda“.
“Kosa” svojom pojavom menja neke standarde u teatru. Kad se pojavila u Njujorku, u prvoj verziji koju sam gledao krajem 1867, početkom 1968. godine, to je bila predstava o protestu protiv rada. Tek kasnije kada je Mec Dermont, džezer, dobio nagradu “Gremi” 1961. godine, napravio sve dobre numere, onda je to počelo da dobija svoju pravu formu. Teatar ne može da bude plakat “ja se borim protiv rata”. Mora da bude dobra priča. “, rekao je Nešković koja potencira da je “Rok muzika kroz “Kosu” dobila jedno svoje novo lice”.
Zahvaljujući producentu “Kose” Elen Stjuart osnivača avangardne pozorišne trupe La MaMa, predstava je obogaćena.
“ Na njemo insistiranje uključuje se Tom Forgan, fenomenalni reditelj koji je radio predstave i on, gledajući demonstracije u Central parku u Njujorku gde su demonstranti goli krenuli protiv policije, osmišljava završnu svenu. Golotinje nije bilo u prvim verzijama, pre Brodveja. Tek tamo se desila golotinja”, rekao je Nešković.
Posle 250 izvođenja i četiri godine igranja ove kultne predstave , „Kosa“ je skinuta s repertoara Ateljea 212. Takva odluka je doneta nakon jednog popodnevnog izvođenja pred vojnicima i vojnim starešinama. Scena u kojoj akteri „Kose“ cepaju vojne knjižice i pozive za vojski okarakterisana je kao loš uticaj na mlade vojnike.
