Nedavno okončano vanredno stanje nije teško palo samo ljudima. U velikom problemu našle su se i životinje, naročito one koje žive u različitim prihvatilištima, kakvo je Zookutak u Kamenici pored Niša.
Zbog pandemije koronavirusa, i Zookutak je uveo restritktivne mere i zatvorio svoja vrata kako za posetioce, tako i za volontere, iz bezbednosnih razloga.
„U Zookutku sam na početku ostao samo ja, a kasnije sam uključio još dva volontera, jer je još bilo snega, bilo je loše vreme, i samim tim teško za održavanje životinja. Zbog toga smo morali da se aktiviramo, da nas uvek bude dvoje u Zookutku“, priča Dušan Stojanović, osnivač Zooplaneta, društva koje vodi Zookutak.
Marko Bošković, koji već osam godina volontira u Zookutku, bio je i sada sve vreme sa životinjama. Kaže da im je u vanrednom stanju najteže pao manjak volontera, jer se radilo po ceo dan. Rad dosta otežavaju i pojačane higijenske mere, ali i nestanak vode koji ih je zadesio nekoliko puta tokom vanrednog stanja.
„Za razliku od mojih vršnjaka, koji su sedeli u stanovima i kućama po ceo dan, ja sam bio ovde, provodio sam vreme sa životinjama i svaki dan bio mi je potpuno ispunjen. To mi je pomoglo da ne razmišljam o vanrednom stanju i što ne mogu da se krećem“, priča Bošković.
Kako se smanjivao broj posetilaca, a naročito kada su posete obustavljene, manje je bilo i donacija.
„Apelovao sam na naše sugrađane preko medija da nam pomognu oko obezbeđivanja hrane, prostirki i preventivne zaštite za životinje, kao i za održavanje prostora. U roku od nedelju dana javilo se mnogo ljudi – onih koji dolaze u Zookutak, ali i onih iz cele Srbije, tako da smo uspeli da pokrijemo nastala dugovanja i da nabavimo sve potrebne resurse do početka maja“, priča Stojanović.
Tada su preko platforme donacije.rs pokrenuli kampanju za prikupljanje novca kako bi obezbedili sve što im treba za rad, ali i preventivnu zaštitu za životinje.
„Svake godine maja i juna radimo preventivnu zaštitu životinja, kontrolu krvi, vakcinaciju, čišćenje unutrašnjih i spoljašnjih parazita, dezinfekciju i dezinsekciju samog prostora, održavanje kopita i papaka za kopitare i papkare koje imamo, pa su nam u ovo vreme najveći troškovi. Oko ishrane nam i dalje pomažu piljari koji stalno donose voće i povrće za sve naše životinje.“
