“Osim tradicije koja još postoji u romskim zajednicima uzroci maloletničkih brakova su još i siromaštvo, socijalna isključenost i neravnopravnost u polovima odnosno u položaju tih devojčica u samoj zajednici”, kazala je načelnica Nišavskog upravnog okruga Dragana Sotirovski na sastanku Nacionalne koalicije za suzbijanje dečjih brakova, čiji je i član.
Sastanak je održan u okrugu i kome su prisustvovali i predstavnici nekoliko okruga, kao i predstavnici mnogih institucija i ustanova koje se bave ovim problemom. Sastanak je s razlogom održan u Nišu jer je broj skopljenih maloletnih brakova u Nišavskom okrugu visok i ukazuje na to je preventivno delovanje neophodno.
Podaci kojima raspolaže UNICEF iz 2014.godine su više nego zabrinjavajući.
“U opštoj popilaciji nema povećanja maloletničkih brakova, ali kada posmatramo romsku populaciju ima ih i njihov broj se uvećava. U 2004.godini je 46 posto maloletničkih brakova u romskoj populaciji. Desetak godina kasnije čak 60 posto. Podaci UNICEF-a iz 2014.godine pokazuju da 57 posto romske populacije pre 18 godine stupilo u brak. Tu se uglavnom misli na devojčice, ali ima i dečaka kojima roditelji i danas ugovaraju brakove”, istakla je Sotirovski.
“Gotovo 40 odsto romskih devojčica rodi dete između 15. i 18. godine, a četiri odsto postaju majke i pre navršene 15. godine”.
Ona je dodala da statistika pokazuje da svaka peta devojčica koja pre 18 godine stupa u brak mlađa od 15 godine.
“Ovde se nameće pitanje na koji način možemo dodatno da ih obrazujemo, da ih ekonomski osnažimo i da im pokažemo na koji način mogu da izađu iz tog začaranog kruga”, dodala je Sotirovski.
Iz tog razloga je ovo problem koji se tiče svih institucija, i školskih uprava i centara za socijalni rad ali i sigurnih kuća jer , nažalost, mnoge devojčice koje stupe u ugovoren brak budu i žrtve porodičnog nasilja.
Sklapanje maloletničkih brakova mnogi smatraju tradicijom u romskoj sredini i tako se prema ovoj pojavi i odnose. Jedini način da se izbori sa tradicijom je obrazovanje, ekonomsko osnaživanje, ali i postupanje po zakonu na isti način kako se to radi kada je u pitanju većinsko stanovništvo.
Ana Saćipović iz nevladine organizacije Romska ženska mreža Srbije ističe da je suzbijanje maloletničkih brakova proces koji zahteva angažovanje celog društva.
“Štetnost maloletničkih brakova koji su jedan od najvećih problema u romskoj zajednici je prepoznata i krenuli smo da radimo sa porodicama kako bi to bilo zaustavljeno. Organizovano je puno radionica, edukacija, poseta porodicama. Ukazivano je na to da su ovim problemom igroženi i dečaci, a ne samo devojčice. Kada vi dete od 15 godina oženite i dovedete ga do pozicije da mora da brine o svojoj porodici on dolazi u situaciju da ne vidi put kako obezbediti osnovnu egzistenciju članovima svoje porodice kada nema završenu školu, kada nema zanimanje i kada nije kurentan na tržištu rada. To je veliki problem”, objašnjava Ana Saćipović.
Ona dodaje da kroz rad sa porodicama u romskoj zajednici one budu usmeravane da krenu putem kojim će ostvariti svoja prava, ali se, ne retko, vrate na tom putu dva koraka nazad jer nailaze na dodatnu diskriminaciju u nekim institucijama.
“Zbog toga je za rešavanje ovog problema potrebna multisektorska saradnja”, dodaje Ana Saćipović. “Potrebno je da se povežu obrazovne institucije, domove zdravlja i ostale. To znači da moramo svi zajedno da radimo na svakom pojedinačnom, konkretnom slučaju. Ako prepoznamo da je neka devojčica u opasnosti da bude uvedena u maloletnički brak, moramo o tome da obavestimo policiju,a oni to ne smeju da povezuju sa romskom tradicijom nego mora delovati u skladu sa zakonom i to sankcionisati. Tada se pokreće krivični postupak zato što je stupanje u maloletnički brak krivično delo i to naš zakon prepoznaje”, ističe Saćipović.
Primer dobre prakse ponudio je Centar za socijalni rad u Aleksincu.
“Problem maloletničkih brakova mora sistemski da se posmatra sa svih aspekata, zdravstveni sitem, škola, sistem socijalne zaštite, tužilaštvo”, istakla je Jasna Nikolić, direktorka Centra za socijalni rad u Aleksincu.
“Svi smo na istom zadatku, a naš Centar ima dovoljno iskustva sa ovim problemom i članovi smo mobilnog tima koji radi na ovom prolemu. Od 2015. godine do danas mi imamo samo dva zaključena maloletnička braka što znači da smo preventivno delovali uglavnom preko tribina na kojima smo uglavnom govorili o štetnosti ovih brakova”.
