U Pekingu počinju zimske paraolimpijske igre. Glavna aktivnost, umesto sporta, je kolektivno ludilo. Ruski i Beloruski paraolimpijci izgubili bez igre. Naime, njima ove godine nije dozvoljeno da učestvuju na Zimskim paraolimpijskim igrama u Pekingu. Šta su to oni skrivili, samo kada bi neko umeo da mi objasni, bilo bi mi lakše. Ovako zbunjena u opštem ludilu, ne znam na koju stranu da se svrstam. Ali znam da na stranu ovakvih ludaka, sigurno neću.
U prvi mah njima je bilo dozvoljeno da se takmiče, ali bez državnih obeležja. Pristali ljudi, ajd da ne prave frku. Dan kasnije Međunarodni paraolimpijski komitet, koji je u međuvremenu pretrpeo brojne kritike je saopštio „da je situacija u olimpijskim selima u kojima su smešteni sportisti postala neodrživa“. Zbog učesnika iz Rusije i Belorusije. Endrju Parsons, predsednik Komiteta je rekao da su sportisti „žrtve akcija Vlada tih država“. Kakve veze oni imaju sa vojnim akcijama svojih zemalja, ubi me ako razumem.
Bilo je predviđeno da se u Pekingu takmiče 72 sportista iz Rusije i 12 iz Belorusije, uz vodiče i asistente.
Objašnjenje: veliki broj takmičara je reklo da se neće takmičiti ako na igrama učestvuju Rusi i Belorusi. I oni misle da, ako im se zabrani učešće, čuva se „integritet igara“ i „bezbednost učesnika“. Kakav bre integritet. Pa Komitet je tek sada izgubio integritet postavivši se kao diskriminatorski. Doduše, grešna mi duša, nisu se oni postavili. Postavili su ih oni, koji ovh dana manje brinu o bombama i ratu, a više o trovanju mozgova običnog sveta u svim zemljama na planeti. Pandemija ludila očas zameni pandemiju kovida 19.
Britanska državna sekretarka Nadin Doris je prethodno rekla da je „izuzetno razočarana“ odlukom Međunarodnog paraolimpijskog komiteta i odmah je pozvala da preispitaju svoju opdluku, zahtevajući od Komiteta da se priključi
ostatku sveta koji osuđuje invaziju na Ukrajinu. Nema tu oću-neću, moraš da mrziš kad to traže centri moći. I bolesni ljudi u centrima moći, koji su paraolimpijce svrstali u agresore.
Možete li uopšte da zamislite njihovo razočarenje? Da li se uopšte sećate kakav je osećaj kada te tretiraju kao crnog đavola, a niti si kriv, niti si dužan. Pa barem mi Srbi to znamo. Ili smo, možda, zaboravili jer nam se u glavama oglasila neka Nadin Doris, i njoj slični, koji su trenutno savest mnogih ljudi bez sopstvenog mozga.
Kada su čuli ovu vest, ruski paraolimpijci su u Olimpijskom selu počeli da pevaju himnu Rusije i da skidaju nalepnice koje su skrivale ime Rusija na sportskoj opremi. Njima niko to nije morao da kaže, nemaju oni tutora, imaju samo svoje srce i svoju savest.
„Leteli smo tri dana do Pekinga, stegnutog srca mislili smo da ćemo moći da učečstvujemo. Kada smo doleteli, dobili smo akreditacije, izašli na borilišta, odradili uvodni trening, a onda smo saznali da je sport do ušiju zaglibljen u politiku i da mu nema spasa. Zahvalili smo svima koji nas podržavaju, svima koji su, uprkos zabranama svog rukovodstva ipak našli priliku da ostanu ljudi. Suspendovani? Svi zagrljeni! Slavna budi državo. Ponosimo se tobom“ – napisali su na tviteru.
Nema šta posebno da se kaže na ovom mestu. Kazaće i pokazaće vreme. Ko je vjera, a ko je nevjera. Suviše plitkoumno posmatramo stvari. I to će nas koštati. Koštaće nas više no što i možemo da zamislimo. Gde odoše pametni i razboriti, da mi je samo znati.
07. mart
