Prođe i Eurosong. Nismo ni očekivali da budemo prvi, ali smo se negde nadali potajno da se svet unormalio, pa može i normalnost – koju je propagiirala Konstrakta – da pobedi. Ali, jok. Nema nam spasa. Ne da smo isti ko što smo bili, nego smo postali još gori.
Danima se, pre Evrovizije, govorkalo da će pobediti Ukrajina. Svi su nešto unapred znali kako ta pesma zvuči, kako će glasati žiri, a kako narod. Baba Vange na sve strane.
I gle čuda – dogodi se. Pobedi „borbena pesma“ koja kliče Azovstilju. Mnogo je lepa, kako rekoše predstavnici NATO-a, jer i oni su (bog te pita iz kojih razloga) morali po tom pitanju da se izjasne.“Lepa pesma“ reče zamenik šefa NATO Mirčea Đoana , koji je čestitao Ukrajini pobedu na takmičenju „Evrosong“ i ocenio da „lepa pesma“ svedoči o hrabrosti te zemlje u ratu protiv Rusije. Zamenjujući u Berlinu „glavnog jastreba“ Jensa Stoltenberga (koga je „pokosio“ kovid), Rumun je između diskusija „o davanju datuma za pristupanje Finskoj i Švedskoj“ našao vremena da iznese stav Alijanse o muzičkim trendovima: „Evrosong“ svedoči o ogromnoj podršci javnosti iz Evrope i Australije Ukrajincima zbog hrabrosti – „misli“ NATO.
Eto, i NATO počeo da „misli“ o umetnosti, a mi mislili da mu je delokrug misli sasvim drugačiji.
Zelenski je u subotu, dok je čekao da „pesma“ počne, potvrdio „uspešnu kontraofanzivu“: Rusi ne prestaju! I poručio da bi pobeda Ukrajine na Eurosongu, bila i pobeda u ratu. Važno je da se pobeđuje, a kako, čime i na čemu, nije važno. Cilj je bitan drugari, pusti ti sredstva kojima se do cilja stiže.
I dok svet sad slavi „lepu“ pesmu „što kliče ‘Azovstalju'“, logično je da je Zelenski tu morao nešto da obeća: bar milion ukrajinskih glava za pobedu nad Rusima?!
Da ne govorimo o tome da neko peva, dok mu u zemlji ljudi ginu masovno. Barem tako nas izveštava Zelenski. Nesrećnom zemljom „leleče hor majki u crnom“, a ti pevaš i skakućeš po bini. Uz podršku onih, koji misle da si ti heroj i da si najbolji. U ovome, ili onome, nebitno je. Bitno je da nisi.
Konstrakta je, kako sama reče, od izbora do nastupa na Evroviziji, 70 dana prala ruke i promovisala zdrav duh u zdravom telu, ali – džaba ti. Ne pali. Debelo pranje je tu potrebno, i centrifugiranje ako prilike zahtevaju, a zahtevaju.
U svakom slučaju – baš nas briga. Konstrakta je odnela moralnu pobedu. I posejala zrnce normalnosti u tom Evrosongovskom svetu, pa će možda i da se primi. Ako ne sada, ono sutra, prekosutra, naredne godine. Za sada je naterala barem ljude na Balkanu da stave prst na čelo i razmisle – gde smo mi to krenuli, i šta uopšte radimo, sluđeni Zapadom i zapadnjačkim bolesnim idejama i razmišljanjima. Konstrakta je u ovoj fazi ujedinila Balkan. Po prvi put su Hrvati u nečemu bili do daske uz Srbiju i od srca se veselili Konstraktinim uspesima. I Crnogorci, bogami. Uostalo i jedni i drugi su dali maksimalan broj bodova našoj predstavnici.
Sve što godinama unazad nisu uspeli nekakvi Dejtoni, visoki i niski evropski predstavnici, i kojekakvi samoproglašeni važni ljudi – uspela je jedna žena sa lavorom. Molim lepo. Ne mrdnuvši sa stolice, lagano perući ruke od svega sa porukom da „treba biti zdrav”. I umetnica, i mi, posebno bi trebalo da budu zdravi oni koji u svetu donose odluke i odlučuju o životima svih.
Slučajna pobednička „lepa pesma”, dakle, nije slučajna. Vrlo je smišljena i sa predumišljajem napisana. Ne čudi mene ta propagandna kuhinja, u kojoj se svašta kuva, pa i to da su svi državnici na svetu ili mrtvi ili teško bolesni. Čudi me narod koji se prima na sve jeftine trikove takvih kuhinja, koje su politički kulinarski zanat dovele do savršenstva.
A nešto me i zabrinjava. Gde će se naredne godine održati Evrovizija, ako sve potraje. Pa i ako ne potraje, sve je u Ukrajini pretvoreno u prah i pepeo, reče Ukrajinski predsednik. Nezvanično još uvek, ali Velika Britanija se ponudila da to bude kod njih. Da izađu u susret Ukrajini, kao što izlaze i u svemu ostalom. Posebno u slanju oružja i u huškanju naroda da gine, a da ih oni sa strane samo bodre.
Ma da mo mi živi i zdravi, što bi rekla moja baba. U glavi da smo zdravi, makar nikada ne zaličili i ne bili u društvu ovih, gore navedenih, bolesnika. Pa makar nikada ne pobedili na tom njihovom Eurosongu, koji koliko sutra može drugačije da se zove. Ja imam ideju, ali ne bih da trčim ispred rude. A moram i ruke da operem posle upotrebe nekih imena u ovom tekstu.
17. maj
