Gradski Portal 018 – 13.11.2018
Zoran Kesić, autor “24 minuta”, prvi put prekršio koncept svoje duhovite i ironične emisije, i sasvim ozbiljno – najozbiljnije reklo bi se – pozvao građane da zatrpaju mejl Evropske energetske zajednice zbog Rakitske reke.
Podsetimo – stanovnici babušničkog sela Rakita i ekološki svesni građani mesecima unazad brane svoju reku ne dozvoljavajući investitoru da nastavi radove na izgradnji mini-hidroelektrane i ne dopuštajući da se ova poslednja oaza prirode uništi I pretvori u ekološku bombu.
Još jedan pokušaj investitora da nastavi radove u selu Rakita ponovo je pre par dana osujećen, a kako javljaju građani, došlo je i do “koškanja” sa obezbeđenjem. Policija je i dalje prisutna u selu, a na braniku Rakitske reke su i mnogi građani iz drugih delova Srbije koji su protivnici gradnje mini-hidroelektrana.
Kako je ova ekološka buna na Staroj planini postala nacionalna tema, u borbu za odbranu staroplaninskih reka uključio se eto i Zoran Kesić, mimo svih protokola konceppcije emisije kojom zasmejava narod. Ovoga puta Kesić je naterao narod da se zamisli.
Možda ne možemo svi da odemo na protest na Staru planinu, ali ono što možemo je da napravimo jedan protest preko e-mail-a. Svako od nas, već sada, može da se lično obrati na adresu info@energy-community.org Evropske energetske zajednice. Obavestimo ih lepo, kako to ide i u čemu je problem. I bez psovanja, molim – rekao je Kesić u svom maniru.
Razlog za pisanje ovoj instituciji, kako je objasnio, jeste u tome što je Srbija upravo sa EEZ potpisala sporazum o obnovljivim izvorima energije, po kojem treba da ispuni normu proizvodnje struje iz “zelenih” izvora.
I to nije sporno. Što se mora, nije teško. Sve do onog trenutka dok ne počne da boli, i dok ne počne da funkcioniše štetno po prirodu. Mini hidroelektrane, same po sebi, predstavljaju korist za prirodu. Barem tako tvrde svetski ekolozi. Kako se to u našim prilikama korist očas pretvorila u štetu? Sasvim jednostavno – tako što smo se mi pretvorili u novac. Rođenu majku bismo prodali za šaku evrića. Mini hidroelektrane koje, po svim pravilima, predstavljaju obnovljive izvore energije I štite životnu sredinu – u našim prilikama su postale tempirane bombe za prirodu . Zato što su pojedinci, pronalazeći po običaju rupe u zakonu, mini hidroelektrane počeli da grade nepropisno. I zato što im rupe u zakonu dopuštaju da to čine, pa izgleda kao da je po zakonu. Dok se Zakon ne promeni ( na čemu je i ministar Goran Trivan u više navrata insistirao), a Zakon će se po svemu sudeći promeniti ako ne “kad na vrbi rodi grožđe” ono kad “ode baba s kolačima”, ili kada za sve bude kasno.
E, da ne bi bilo kasno, meštani su uzeli stvar u svoje ruke. Što je najčudnije u ovoj priči – jer je reč o ljudima jednog malog, malecnog sela u blizini bugarske granice, dobroćudnim seljacima koje politika i slične stvari ne zanimaju, ali koji – po svemu sudeći , ne daju svoje i ne daju na se. Ti meštani su mene najviše oduševili. Ustali su, i ne daju. Došli u selo političari i drugi zvaničnici, i bugarski konzul posetio Rakitu – ne fermaju oni nikoga od njih, zanima ih samo Rakitska reka. Tako se to radi, kad se iz srca radi . Bez interesa I računice. Bez želje za sticanjem bilo čega i bez onoga “ja tebi, ti meni”. Nema kod njih toga, ima samo“meni moja reka, a od tebe ne tražim ništa”.
I živa je Rakitska reka, još uvek. A ako preživi sve mutljavine, bezobrazluke, interese i pokvarene profitere – biće jedinstveni primer da I David moze da pobedi Golijata.
13.novembar
