Juče normalizovan saobraćaj na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, pošto je za vozila uspostavljen režim sa nalepnicama za prekrivanje specifičnih delova registarskih oznaka.
Petar Petković je naveo da korišćenje stiker režima funkcioniše bez problema, da na svim administrativnim prelazima ima dovoljno nalepnica, te da je ovaj režim jednostavniji u odnosu na ranije, pa će biti i manje gužve.
Petković je naglasio da Aljbin Kurti ne može da govori ni o kakvoj “epohi reciprociteta”, jer je zapravo reč o sprovođenju sporazuma. Kaže da bi naredna runda dijaloga trebalo počne temom Zajednice srpskih opština, koja se čeka više od 3.000 dana, a na pitanje kada će doći do naredne runde, rekao je da Beograd očekuje poziv EU, kojem će se, kao i svaki put, odazvati.
Ne sumnjamo u to da će se Beograd odazvati, još manje sumnjamo u činjenicu da će se Albancima rasvetliti u glavi, kako bi počeli da se ponašaju normalno i da slede uputstva iz Brisela. Koja su samo uputstva, reda radi i protokola radi. A to reda radi sadržano je i u bezbroj puta ponovljenoj rečenici koja stiže iz Brisela “da obe strane treba da se priklone dijalogu, jer je on jedino rešenje”.
A kako da se priklone I kako da počnu taj dijalog, ukoliko samo jedna strana ima na raspolaganju “švedski sto”. I pravo izbora da uzme šta joj se prohte i kada joj se prohte. To pravo, doduše, nigde nije zapisano, ali je u praksi potvrđeno. Uglađena diplomatija Brisela dopušta Albancima da se ponašaju po svojoj volji, čak i da se bahate , uživajući u onome što im je Bogom dano, bolje rečeno što im je Briselom dano.
Albancima na Kosovu su oduvek Srbi smetali, jednako kao i sve što miriše na srpsko. Zar nisu to pokazali pre nekoliko dana reakcijom ROSU na graničnim prelazima Jarinje i Brnjak, koja je zamalo dovela do incidenta.
Pano sa natpisom „Dobrodošli u Zajednicu srpskih opština“ na jednom kamionu razjario je kosovske policajce do te mere da su u jednom momentu odbili da se povuku sa administrativnog prelaza Jarinje dok on ne bude skinut. Iako su se posle višesatnog natezanja povukli sa prelaza gde im nije ni bilo mesto, to su učinili tek uz mnogobrojne diplomatske napore srpske strane. Srbi su po ko zna koji put progutali knedlu i glumili dobrice, kako bi se ovi smilostivili i otišli. A takav način komunikacije ne može da traje. Pukne već na prvoj krivini, i pući će – živi bili pa videli. Naći će se već razlog za novo jogunansto ponašanje.
A i kako ne bi, kada je prištinska strana na “tobož” pritisak međunarodne zajednica uglavnom ostajala nema na sve jednostrane poteze prištinskih institucija i nepoštovanje postignutih sporazuma.
Da je tako, i da međunarodna zajednica iz prikrajka podržva i bodri ponašanje Albanaca, govori i činjenica da se svi oni “prave Toše” što Priština više od 100 meseci ne čini ništa na formiranju Zajednice srpskih opština. Priština sa “Briselskog stola” uzima samo ono što njoj odgovara. Ludi li su da ne koriste priliku kada do sada nisu dobili ni jednu opomenu, a kamoli packu po prstima. Ljudi shvatili da nemaju ni jedan razlog da ispune za Beograd najvažniju obavezu iz Briselskog sporazuma, i teraju svoje. Pa dok traje.
Živo me zanima šta bi se desilo ukoliko bi Srbi, umorni od čekanja da Priština realizuje ovu tačku sporazuma, samoinicijativno oformili Zajednicu srpskih opština.
To, zapravo, ne bi ni bila jednostrana akcija, već samo sprovođenje dogovora postignutog u Briselu. Da li bi Brisel i tada prećutno prihvatio „novu realnost na terenu“, naročito zbog činjenice da je na formiranje ZSO stavio svoj paraf?
Kako stvari sada stoje, imamo sporazum samo zarad sporazuma, čisto da nam se nađe. Da mašemo njime i zamazujemo oči svetu. Kako, eto, “šatra” mi smo ok.
A ako se sporazumi ne sprovode, čemu onda služi dijalog. Oko čega će se dijalog voditi? Tim pre, što je – pod brojem jedan – jednoj strani u dijalogu “maca pojela jezik”. Sa predumišljajem. I što ta strana bira šta joj se ćefne od ponuđenog, a ona druga treba da pokazuje strpljenje, da bude spremna na kompromis, da pristaje na mrvice sa stola…….
I opet ću reći: kapu dole Vučiću i svima koji učestvuju u pregovorima. Ja bih….nemojte da me pitate, kada znate, jer i vi biste to isto.
05. oktobar
